Данас је у просторијама Епархије рашко-призренске у Грачаници одржан пријемни испит за упис у први разред Богословије.
На челу испитне комисије налазио се Његово високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије, који је лично разговарао са кандидатима и учествовао у њиховој провери знања и зрелости.
Испиту је приступило осам кандидата који су показали зрелост, озбиљност и искрену жељу за служење Цркви. Комисија је са задовољством констатовала да су млади богослови оставили снажан утисак својим васпитањем, познавањем вере и црквеног живота.
„Свима који су успешно положили испит, упућујемо срдачне честитке и желимо им обиље Божјег благослова, радости у учењу и напредовању на путу служења Господу и Цркви Његово“, саопштено је из Епархије рашко-призренске.
Протосинђел Исидор (Јагодић), замјеник ректора и професор Призренске богословије јуче је говорећи за Радио Светигору о раду, плановима, али и искушењима у Богословији, казао да она упркос свему наставља да буде живо огњиште православне просвјете, вјере и наде у срцу свете српске земље Косова и Метохије.
Од 1. септембра ове школске 2025/26. године, одлуком Светог архијерејског сабора, у српским православним богословијама уведено је четворогодишње средњошколско образовање.
***
Српска православна богословија Св. Кирила и Методија у Призрену, основана 1871. године у кући њеног преподобног ктитора Симеона Андрејевића Игуманова – чика Симе Призренца, дјеловала је у сваком времену, не само као расадник образованих православних Срба, већ и као важан културни и политички центар и стожер који је помагао народу да опстане и сачува своју веру, језик и културу на једном месту, веома тешком за живот, какво је Метохија.
Богословија је своју мисију несметано вршила, уз краће прекиде у време ратова, све до 1999. године, када су ђаци и професори, због новонастале ситуације на Косову и Метохији, ради безбедности, евакуисани у Ниш и тамо наставили са радом. Богословија у Призрену је у том периоду служила као саборно место за Србе из Подкаљаје који су сматрали да су ту, услед присуства њемачких НАТО војника, безбедни.
Међутим, ти исти војници 17. марта 2004. године, немо су гледали како руља терориста пали Богословију и све српске куће и цркве у Призрену. До једне! Чинило се, када је Богословија тада у потпуности изгорела, да се актом злочинаца њена мисија у историји завршила.
Воља Божија била је ипак другачија. Благословом Светог архијерејског синода, на чијем је челу био некадашњи ђак, професор и ректор Призренске богословије, Његова светост г. Иринеј, на предлог Епископа рашко-призренског г. Теодосија, после најдужег прекида рада у својој једноиповековној историји, на Малу Госпојину, 21. септембра 2011. године, ово училиште васкрсава и поново почиње са радом, сведочећи истину Васкрсења Христовог.
У почетку је у Богословију уписана само једна, прва генерација обновљене школе, која је учила, радила и коначила у једној јединој обновљеној згради, оној историјској у којој је Богословија сто четрдесет година пре тога и почела са радом. Са сваком следећом генерацијом долазили су и нови професори и друге зграде су се, једна за другом, обнављале.
Одмах је обновљена и традиција да се првог дана нове школске године служи помен цару Душану у његовој задужбини крај Призрена, манастиру Светих Арханђела, где се новоуписаним ђацима првацима одржава први час из Историје Српске цркве.
Уз подршку и помоћ Руске православне цркве, посебно Сретењског манастира, Европске комисије, Владе Републике Србије, Краљевине Норвешке и других многобројних пријатеља са свих страна света, обнова зграда Призренске богословије, школске 2015/16. г. када је пета генерација ђака примљена, окончана је и обнова цјелокупног комплекса Призренске богословије. Оформљена је нова билиотека, читаоница, сала за приредбе, трпезарија и кухиња, собе за ученике, фискултурна сала…
Ове године у обновљеној Богословији Светих Кирила и Методија своје школовање завршила десета генерација богослова.
