Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је данас, 27. маја, Свету литургију у манастиру Костриковача у Ровцима.
Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију је саслуживало свештеномонаштво и свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, уз учешће сестара монахиња и вјерног народа.
У бесједи на крају Свете службе Божије, Митрополит Јоаникије је казао да је манастир Костриковача пропојао и заблистао новим сјајем, од како је обновљен и од како су у њега дошли монаси, да се у њему Богу моле и да се у њему сабира народ Божији на Светој литургији. Он је додао да је данашњи сабор у Костриковачи у знаку духовне обнове, у знаку Васкрсења Христовог, али и у знаку Првог васељенског сабора.
”Ево дивне прилике да поменемо тај значајни догађај у историји Цркве, који се догодио прије 1700 година. Ове године, дакле, Црква Божија прославља тај велики јубилеј, када се састао Први васељенски сабор светих епископа, али и клирика – свештеника у граду Никеји, у вријеме Светога цара Константина, да ријеше нека важна питања која су настала у Цркви. Заправо, велике проблеме који су тада Цркву раздирали.”
Митрополит је подсјетио да је Црква претрпјела многа искушења током тровјековног гоњења хришћанства, а да се напослетку борила и са унутрашњим искушењима.
”Имала је Црква Божија толико великих проблема, толико великих тешкоћа и гоњење и мучење њених епископа, свештеника, ђакона, монаха, монахиња, вјерника, вјерног народа Божијег, и оних који су на високим положајима и оних који су били непознати овоме свијету, а Богу познати. Много је Црква Божија пропатила кроз три вијека гоњења хришћанства. Али, кад је дошла слобода, рекло би се да ће све бити у реду и да ће настати мир, међутим, дошли су проблеми, искушења са друге стране. Можемо рећи да нијесу дошла споља та искушења, него изнутра. А нијесу мања, ако не и већа искушења за Цркву Божију када дођу изнутра, од оних која долазе споља.
Он је појаснио да су се та унутарња искушења тога доба тицала чистоте вјере православне.
”Знамо драга браћо и сестре да Црква Божија највише пази на чистоту свете вјере православне. Да останемо вјерни Јеванђељу Божијем и љубави Божијој и милости Божијој, коју нам је Бог донио и даровао, којом нас је обдарио својим доласком у овај свијет. Али, када неко почне да квари чистоту свете вјере православне, онда је то велика тешкоћа – велики проблем и велика несрећа, и морају настати велики ломови, ако се појавило то лажно учење у оквиру Цркве.”
Владика је поучио да је то лажно учење о вјери православној долазило од стране Арија, веома ученог и даровитог свештеника, који је пак имао тежак карактер и свадљиву нарав.
”Био је такав један свештеник који се погордио. Био је даровит, образован, уман, школован, виспрен, спреман увијек за сваку расправу. Био је врло убједљив, али је његово учење било погрешно. То је Арије, родом из Либије. Учио се у Антиохији, али по свој прилици да је био тешког карактера. Иако се говорило за њега да је био морално чист, да нити је сувише јео, нити пио, нити имао неке друге пороке, али нажалост био је тешког карактера, свадљив, спреман за расправе, неспреман да прими савјет, да прими мишљење од других, да прихвати, разумије, да размисли, него је само тјерао своје, а учио је погрешно о Господу Исусу Христу, а то је највећа несрећа – да се криви истина свете вјере православне. И, настали су наравно велики проблеми, велике тешкоће.”
Он је додао да је Арије унижавао Господа, те да је на таква лажна учења, какво је било његово, Црква најосјетљивија.
”Он је наиме говорио да је Христос Син Божији – друго Лице Свете Тројице створење Божије, да он није Бог у пуном достојанству, него је он неки други Бог. Јесте божанство, али и није божанство. Иако он говори са сваким похвалама, али заправо унижава Његово божанско достојанство. Иако каже да је Он творац васељене, али је и Он створење, према томе унизио је божанску природу Христову и на то је Црква била веома осјетљива, на то лажно учење, на то раслабљивање свете вјере православне.”
Владика је подсјетио да су се Свети оци Првог васељенског сабора сабрали у Никеји, у граду у којем је касније рукоположен Свети Сава за првог архиепископа српског, те нагласио да су на Првом васељенском сабору Свети оци утврдили да је Аријево учење лажно и да су на том Сабору дефинисани главни чланови Символа вјере.
”Дакле, Свети оци су утврдили да је Господ наш Исус Христос Син Божији од вјечности са Оцем Својим. Да је беспочетан, да је од беспочетнога Оца из Његове суштине, из Његове природе рођен, а не створен, и да има исто достојанство као и Бог Отац и Дух Свети. Као што имамо слику из нашега земаљскога живота, имамо оца и сина, отац јесте старији и њему се прво указује част, али и син има исту природу и исто достојанство као човјек и као онај који наслеђује све особине и сву природу свог оца. Тако су Свети оци утврдили да је Аријево учење лажно јер је Арије унижавао божанско достојанство Сина Божијега. Доста је дуга та прича и компликована, има много детаља, било је много тешкоћа, много свађа. Одржан је Први васељенски сабор, утврђена је истина православља. Тада су дефинисани главни чланови Символа вјере. Касније је још нешто додато о Духу Светоме и о Цркви, али овај Символ вјере који говоримо на свакој Светој литургији, тада је он назначен, само је касније на Другом васељенском сабору он допуњен и то је како кажемо никео-цариградски Символ свете вјере православне.”
Владика је бесједи нагласио и улогу Светог Ахилија, једног од 318 Светих отаца Првог васељенског сабора.
”Један од учесника никејскога сабора, веома истакнути и веома значајан и веома поштован, био је светитељ кога данас и сјутра прослављамо – Свети Ахилије Епископ Ларисе, из Грчке. Велики светитељ који се истицао светошћу свога живота. Говори се, када је дошло до велике расправе, па је узео камен и рекао: Ако ви правилно учите о Господу Исусу Христу, говорећи аријанцима – јеретицима, онда реците да из овога камена потекне Свето миро. Они наравно нијесу смјели то да кажу, а он је имао толику вјеру, драга браћо и сестре, он је рекао: Ако је Исус Христос истинити Син Божији, и рођен по природи од Оца Свога небескога, нека из овога камена потекне Свето миро. И потекло је Свето миро из камена – догодило се чудо.”
Он је рекао да је Свети Ахилије веома значајан за Словене.
”Негдје у доба Цара Самуила у 11. вијеку, његове мошти су пренешене до данашње Македоније, до мјеста званога Ахил, и он је својим светим моштима био велики заступник и велики благослов за тада вјерујући словенски народ, који је тек био примио свету вјеру православну. Касније ће Свети краљ Драгутин, видимо да његово поштовање се проширило и овамо на сјевер кроз српске земље, подићи велику и лијепу цркву своју гробну, своју задужбину – манастир Светога Ахилија у Ариљу.”
Митрополит Јоаникије је на крају бесједе подсјетио и на обновитеље манастира Костриковаче, те казао да се кроз духовну обнову продубљује памћење и обнавља сјећање на велике личности, те нагласио да је Свети Ахилије веома значајна личност у историји Цркве Христове.
”Наш блаженопочивши Митрополит, а богами и прије њега и његов честити и побожни отац Ћиро, како чујемо, много је чинио за обнову ове светиње. А наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије је учинио све да се ова светиња обнови, као метох манастира Мораче. Дивна, стара, древна, позната светиња. Али ово вријеме које је прошло иза нас, надамо се, оно је нанијело таму заборава и на нашу историју и на историју наших светиња и на велике и знамените личности, међутим, кроз духовну обнову ми продубљујемо своје памћење, обнављамо сјећања, обнављамо сјећања на велике и значајне личности, на велике људе, на велике наше претходнике – то је наша дужност. А данас овдје призивамо упомоћ молитве Светог оца нашег Ахилија, великога чудотворца, веома поштованог у грчком народу, али исто тако и у нашој братској Македонији. Међутим, видите, он је поштован у цијелој Цркви. Када мало пажљивије погледамо, веома значајна личност у историји Цркве Божије, као један од отаца Првог васељенског никејскога сабора, гдје је он међу 318 осталих Светих отаца.“
На крају Свете литургије освештани су славски дарови и пререзан славски колач у славу Божију и част Светог Ахилија, чије име носи сабрат ове свете обитељи, јеромонах Ахилије.
О. Б.
