Светом литургијом у подгоричком Храму Св. Ђорђа, прослављен је дан словенских учитеља и просветитеља, Кирила и Методија.
Високопречасни прота Јован Радовић началствовао је Светом литургијом, уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Гојка Перовића, архијерејског намјесника подгоричко-колашинског.
На литургијске возгласе одговарали су појци школе појања Свети Ђорђе, коју води протојереј Јован Радовић.
Током Литургије поучном бесједом окупљенима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Радовић.
„У 9. вијеку у Солуну живјели су супружници, Лав и Марија; док је Лав био војни заповједник, грчкога поријекла, Марија је била Словенка и имали су два сина, Михајла и Константина. Михајло, по угледу на оца, заврши војне школе, а Константин се предаде науци, завршивши најсавременије школе онога доба, познавајући седам језика“, нагласио је прота, додавшида су по промислу Божијем, кад је дошло вријеме, постали сасуди благодати и знања Духа Светога – просвећујући словенске пукове.
„Патријарх константинопољски Фотије и цар Михаило III одлучују да пошаљу мисионаре који ће просвијетлити свјетлошћу Христовога познања и богопознања незнабожне народе; најбоља двојица су били ова два брата, названи у монаштву Кирило и Методије, који на позив моравскога кнеза Растислава, 863. године долазе у данашњу Чешку; после тога силазе у Панонију. Немајући никакво писмо, на благослов Патријарха Фотија, саставише прво словенско писмо од 38 слова тзв. глагољицу (глаголати значи говорити). Тим писмом преводи Методије са осталим ученицима, Јеванђеље по Јовану и остале богослужбене књиге. У то вријеме, имали су искушење од латинских бискупа који им не даше да проповиједају Словенима, на словенском језику. То су били тзв. тројезичници, који су говорили да се само на три језика (грчком, јеврејском и латинском) може славити и прослављати име Божије. Међутим, желећи да учврсте и утврде вјеру у Христа Господа у словенскоме народу, најприродније би било да проповиједају на њиховом разумљивом језику, што они и чине“, поручио је прота Радовић
Додавши да Свети Кирило ускоро умире, по рукоположењу својих ученика, подсјетио је да се Методије вратио у Панонију као епископ панонски, гдје наставља мисију коју су њих двојица заједно започели.
Њихови ученици, Петочисленици – Климент, Сава, Ангеларије, Горазд и Наум – долазе до Орхида, а други ученици одлазе у Преслав, у данашњој Бугарској, гдје писмо добија назив – ћирилица“, закључио је прота Радовић.
Бесједа о. Јована Радовића – видео
Сви који су се припремили за Свету тајну причешћа, приступили су Светој чаши.
Затим је заједничарење свештенослужитеља и парохијана, настављено у Светогеоргијевском дому.
Елза Бибић
Фото/видео: Дарко Радуновић
