Школа вјеронауке при Саборном храму Христовог Васкрсења свечаном приредбом прославила славу: Свети Владика Николај нас надахњује да и ми будемо ученици Христови, да учимо вјеронауку као најважнију и најљепшу науку.
У славу Божију, а у част Светог Владике Николаја — небеског покровитеља школе вјеронауке, и поводом двадесет година успјешног рада и постојања при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Школа вјеронауке припремила је и одржала свечану приредбу коју су посветиЛи њиховим ученицима, родитељима, вјероучитељима, и свим пријатељима ове духовне породице који су током година уграђивали себе у овај свети подвиг.
Школа вјеронауке при подгоричком Саборном храму је у претходне двије деценије постала највећа школа вјеронауке у читавој Митрополији црногорско-приморској. Постала је мјесто духовног раста, заједништва и љубави према Господу — кроз кога растемо и у свакој другој љубави.
Свечану приредбу отворила је управо најмлађа група „Васкрсенко“, коју чине дјеца од предшколског узраста до краја другог разреда.
Свима сабранима обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин, који је све започео као први вјероучитељ, који је својом христоликом љубављу и мудрим ријечима уводио генерације малих ученика у вјеру у Васкрслог Господа:
,,Онда када смо почели са наставом вјеронауке, ту је било свега седам, осам ђака, тако смо ишли мало помало, корак по корак и онда је дошло до тога да имамо и славу вјеронауке, па смо у договору са Митрополитом Амфилохијем ми предложили, а он са радошћу благословио да слава Школе вјероноауке буде Свети Владика Николај Жички и Охридски. А зашто баш Свети Владика Николај? Имамо ми пуно светитеља и на сваког светитеља би се могли угледати.
Али, мени се чини да је баш Свети Владика Николај прави светитељ за наше вријеме из више разлога. Поготово за школу вјеронауке, јер је он један од оних који су у наше ово новије вријеме наставили најбоље дјело Светога Саве и радост Христовог васкрсења проповиједали на најбољи начин нашем народу“. – подсјетио је прота Мирчета.
Прота Мирчета је у другом дијелу свог обраћања истакао да је Свети Владика Николај којег Школа вјеронауке при Храму прославља као славу Владика примјер који свједочи труд у поучавању, у учењу али и отворености према другим људима и другим народима који се нарочито истицао великом бригом за дјецу у многим друштвеним и социјалним аспектима:
,,Познато је да је (Владика Николај) био пријатељ или познаник и са Николом Теслом и са (Михајлом) Пупином, са многим другим људима из других европских народа. Дакле, Владика Николај нам свједочи и труд у поучавању, у учењу али и отворености према другим људима и другим народима. Такође је и његова брига за дјецу такође позната, док је био Владика у Охриду познато је да је он отворио сиротиште за дјецу, да је бринуо о сиромашној дјеци у Битољу и направио од Битоља гдје су се
дјеца сиромашна окупљала, гдје су се поучавала и хранила и упућивала у живот рајским мјестом“.
Он је потом закључио да примјер живота и дјела Светог Владике Николаја надахњује да и ми будемо истински ученици Христови, да учимо вјеронауку, као најважнију и најљепшу науку:
,,Свети Владика Николај нас надахњује да и ми будемо истински ученици Христови, да учимо вјеронауку, као најважнију и најљепшу науку, јер све науке су добре и корисне и треба да их учимо и да их дјеца уче, али, највећа је и најважнија наука о Христу, јер она нас води у вјечни живот, даје нам ту могућност коју нам не може дати ни једна друга наука, ни једно друго учење“.
,,Да Бог да, да ова школа вјеронауке и даље напредује, као што и напредује кроз друге трудбенике који су наставили оно што смо ми почели прије 20 година и да нашу Ану (Ненадић) која овдје и вечерас са дјецом и оца Павла (Божовића) и Зорку (Пејовић) и све оне који буду у будуућности овдје се трудили да раде са овом дјецом нека их Бог благослави, а наша дјеца да се радују и у Христу Васкрсломе и да Њему пјевају попут Владике Николаја. Амин“. – поручио је на крају свог обраћања протојереј Мирчета Шљиванчанин.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
