Ове године славимо јубијеј цркве Свете Тројице на Румији – 20 година од њеног обновљења.
Јуче смо у њој одслужили редовну једномјесечну Литургију, а потом је префарбали, тако да је синула у свој својој љепоти. Посљедњи пут је префарбана након што су по њој били исцртали графите „УЧК“, „Ово је Албанија“ и слично, 2012. године.
Румијска црква је, по свој прилици, најоклеветанија црква на свијету. Богоборни тродеценијски режим у Црној Гори, који је сам себе срушио наканом да Цркви отима имовину, све вријеме, помоћу својих активиста, посланика, медија, али и дијела народа у којем је својом монструозном пропагандом разбуктао мржњу према Србима и Српској православној цркви, из својих болесних политичких разлога, пласирао је безочну лаж да је обновљена Румијска црква девастирала култ Светог Јована Владимира и нарушила барски међувјерски склад.
Истина је супротна: обнова цркве Свете Тројице је испуњење завјета предака народа подрумијског краја три конфесије да црква буде враћена на врх Румије. Управо вођени тим најсилнијим завјетом у Црној Гори, који потиче из времена када је у овом крају живио само православни народ, они су стотинама година на Тројчиндан, са дубоким поштовањем према својим православним прецима, у литији коју је, као и данас, предводио православни свештеник, у јединству са члановима породице Андровић, чуварима древног крста Светог Јована Владимира, износили по камен, не бесмислено, него са смислом, надом и вјером, да ће онда када се ту сабере довољно камења црква бити враћена.
И када је овај завјет испуњен, као чир, као вулкан, прокуљало је зло мржње Црном Гором. Оно је све вријеме подгријавано и сасвим је могуће да су графити исписивани по Румијској цркви дјело режимске тајне полиције и његових активиста. То зло је и данас живо, као тековина владавине тродеценијског режима, али и као мјера његовог присуства у данашњем политичком, културном, духовном и медијском животу Црне Горе.
А Румијска црква, као да су је безочне клевете очврсле, живи свој дивни живот. Сваког мјесеца у њој се Богу приноси служба. На Литургији јуче било нас је 37, иако је био радни дан. Скоро пола ходочасника остало је да помогну при уређењу цркве, међу њима и два младића, Бјелопољац и Пљевљак, који нијесу ни знали да ће бити рада на цркви. Јуче је на Литиргији на Румији била и беба која данас пуни 15 мјесеци, извјесно најмлаћи румијски ходочаник. Отац јој је Чех а мајка Српкиња из Лознице.
Протојереј Јован Пламенац, парох барски
