На Васкршњи уторак 22. априла у храму Рођења Светог Јована Претече у манастиру Јасеновац је прослављен празник Светих новомученика јасеновачких. Светом Литургијом је началствовао преосвећени Епископ дремвитски Давид из Македонске православне Цркве, уз саслужење преосвећене господе епископа: пакрачно-славонског Јована и буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, администратора Митрополије загребачко-љубљанске, свештенства, свештеномонаштва, монаштва и вјерног народа.
Сабранима на овај свети дан у манастиру Јасеновац бесједом се обратио Епископ дремвитски Давид.
– Сви ми разумијемо да смо прошле недјеље учествовали у нечем посебном. Сигурно нисмо учествовали у неком стерилном религиозном систему богослужења јер православље није религија, већ начин постојања. Дакле, учествовали смо у нечему што наши оци цркве сасвим мудро називају пресаздавање човјека и свијета. Данашњи дан је заокружење тог престварања. Стари Адам очигледно није успео – ево новог Адама. Ево васкрслог Христа, ево новог света, који је отворен да буде виђен само са стране оног човјека који саваскрсава са Христом, и који просвјетљеним умом налази нови угао са којег ће видети нову стварност.
Он је казао да се дешава да човјек промаши Бога, своје ближње, па и себе.
– Али видите Тројични Бог је све устројио у знаку васкрсења. Пребивање у утроби мајке је живот у гробу, а рађање је васкрсење. Крштење је умирање и васкрсење. Излазак сунца је васкрсење свјетлости из гробнице ноћи. Пророк Јона је изашао жив из утробе кита, па ако хоћете и стварање свијета ни из чега је једна велика пасха. Шта је друго Васкрсење Христово ако није побједа над човјековом смрћу? Данашњи дан је једно стајалиште, последња станица смрти, а васкрсење је состајалиште, односно начин живота за све оне људе који вјерују. И иако отров смрти још дјелује, ипак смрт нема никакву силу, нема егзистенцију сама по себи, јер као што кажу савремени патролози људском роду је дарована благодат, дарована енергија васкрсења.
Епископ пакрачко-славонски господин Јован је заблагодарио владици Давиду што је из земље, како је казао ”нашег крштења свеопштега, од Охрида, из Македоније, одакле смо сви духом” донио благослове Светих Климента и Наума.
На крају овог молитвеног славља, у славу Божију, а у част и спомен Светих новомученика јасеновачких који вијенац славе задобише, освештан је славски колач и жито.
Ово је централни молитвени догађај сјећања на Свете новомученике јасеновачке, на све пострадале током Другог свјетског рата, и осамдесета годишњица престанка рада система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу.
Пробој из логора Јасеновац извршило је 22. априла 1945. године 600 од преосталих 1073 логораша заточених у Циглани, када су схватили да их чека сигурна смрт. Пробој је преживјело само њих 90. Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у Кожари, од којих је преживјело њих 11.
О.Б.
