Викарни Епископ диоклијски господин Пајсије служио је на празник Благовијести свету Литургију у Цетињском манастиру, уз саслужење свештеномонаштва Цетињског манастира и цетињског свештенства.
Владика је у јеванђелској бесједи подсјетио на лажну благовијест од ђавола, дату прародитељки Еви да ће уколико куша са дрвета познања добра и зла постати Бог, те додао да смо праву Благовијест примили кроз Пресвету Богородицу од архангела Гаврила.
-Да је заиста то била лажна благовијест од ђавола, свједочи и све оно што ће се касније десити са родом људским. Не само да човјек није постао бог, него се удаљио од Бога. И онај божански лик у себи, који му је Бог на самом стварању дао, прекрио гријехом и свакаквом прљавштином, све толико да се чак, иако је Божији лик и даље постојао у њему, није могао понекад ни препознати. А праву Благовијест, праву радосну вијест ми смо примили овим данашњим празником – догађај је када архангел Гаврил се јавља Пресветој Богородици Марији Дјеви, која није познала за мужа и благовијести јој да ће родити сина, и да му надјене име Исус. А она се, како ово Јеванђење које смо чули каже, чуди томе. Јер зна како по природи не може се зачети дијете, осим она жена која је познала мужа. А онда архангел говори да не сумња у то, и она говори: ,,Ево слушкиње Божије, нека ми буде по ријечи твојој.” И заиста, овдје се побјеђује онај поредак природе – Бог који је несмјестив, вјечан, Којега ништа, а поготово ништа овоземаљско не може смјестити, он се смјешта у утробу Пречисте Дјеве Марије. Оно што је нетрулежно Он узима на Себе. Узима на Себе трулежно тијело и узима комплетну природу човјечију осим гријеха, да би је исцијелио и спасао.
Он је појаснио да свако од нас може бити учесник ове благе вијести и спасења које нам објављује данашњи празник.
-И заиста, не само Бог да се уселио у утробу Дјеве Богородице, него Он жели да се усели и у срце свакога од нас, и циљ је наш да не само у срцу нашем Бог пребива, него и да наш ум буде Христов ум, да немамо свој ум, своју вољу, него Христову вољу, Божију вољу, гдје само у том случају ми можемо бити учесници ове благе вијести и овога спасења које нам објављује данашњи празник. Али зато треба и ми као Дјева Богородица да кажемо, свако за себе: ,,Ево слуге Твога, нека ми буде по ријечи Твојој.”
Владика је закључио да тај наш труд и двиг ка Господу треба да буде неуморан, без обзира на наше свакодневне падове у гријех.
– Када за оне гријехе за које знамо и за које смо свјесни да гријешимо, па када их опет понављамо ми смо свјесни да не говоримо ове ријечи и не слушамо ријеч Божију. Али, и онда постоји следећи дан, и опет следећа нада и следећи покушај да у том следећем дану кажемо: ,,Ево слуге Божијег, нека ми буде по ријечи Твојој.” И тако све док дани овога нашег земаљског живота трају, како би Бог заиста био наш Спаситељ и како би се ми удостојили царства Његовог.
О. Б.
