У суботу антипасхе, у манастиру Савина служено је свеноћно бденије. Свештеним сабрањем началствовао је игуман савински јеромонах Макарије, уз саслужење протојереја Шпира Живковића, јереја Драгомира Видаковића и јереја Ненада Ковача. У току јутарње службе, читао се акатист пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Савинске.
Сабрани вјерни народ у одговарању на прозбе предводио је хор Светог Саве из Херцег Новог, под руководством хоровође Сање Радовић.
На крају свештене службе, сабранима се бесједом обратио отац Макарије који је подсјетио да на вечерњој служби свештеник сваке вечери чита једну исту молитву, која се односи на све људе. Дакле, он чита молитву у име Цркве која се моли за народ Божији, за све вјерујуће људе, оне који признају и прихватају да је Господ Исус Христос живи Бог и који верују у Њега. Та молитва је једноставна али врло је важна за нашу духовни живот. У тој молитви набраја се од чега Бог треба да нас заштити и шта треба да нам помогне и на шта ми треба да обратимо пажњу.
„Видите кад се свештеник моли, односно кад се Црква моли, она се моли за све људе и даје оно што је корисно за наше спасење. И ми то треба да знамо и да примењујемо у свом животу, јер то је важно за нас. Дакле, та благодат Божја која пролази кроз свештеника допире, милошћу Божијом до сваког вјерујућег човјека, онога који се укључује у живот Цркве и који се труди да учествује у своме спасењу, не учествује толико у туђем, колико у своме спасењу. Мора човјек да се укључи у то, важно је да зна словесно шта то значи, у шта се он то укључује и на који начин“, поучио је сабране о. Макарије.
Свештеник у тој молитви чита четири ствари које су битне за наше спасење. Он се моли прије свега да нас Господ заштити од сваког непријатеља (односи се на видљиви свијет – непријатеље и догађаје), затим од сваког противног дејства ђаволског (на човјека демонска сила, ђаво врши притисак, гура га у гријех и пропаст, удаљава га од Бога). Онда да нас заштити од сујетних помисли јер је пала људска природа, односно човјек развио једну димензију ума гдје машта о разним животним ситуацијама које нису реалне и битне за његов живот.
„И још једну ствар свештеник чита на вечерњој служби. Сваког дана, сваке вечери, он то чита за Цркву, за народ, за вјерујуће људе, и ми морамо да се укључимо у то, јер ништа не вриједи молитва ако и ми не учествујемо, ако се не молимо. Дакле, четврта ствар је да нас Бог ослободи злих сјећања. Видите колико је важна ствар да се човјек ослободи злих сјећања, злих слика, које има у свом уму, које му се накупило у току дана, у току живота. Требало би сваког дана да вршимо ту смотру нашег ума, нашег унутарњег бића, нашег срца да се није случајно закачило неко зло, нека мржња у нашем срцу, јер то у једном тренутку може да пређе са нама у вјечни живот. А ако у вјечни живот пређе са нама мржња, она остаје за вјечност, више никад не може да се исправи.“
Јеромонах Макарије, игуман савински, на крају своје надахнуте бесједе је посебно истакао да треба увијек да имамо на уму да се Црква свако вече моли, да свештеник свако вече прочита ову молитву за све људе, за сваког човјека: „Учествујмо и ми у томе, укључимо се, трудимо се да свима опростимо, трудимо се да не маштамо о сујетним мислима и ко зна о чему у овоме свијету. Трудимо се да не примимо никакво зло у своје срце и онда кроз то ћемо достићи већ у овом животу, осјетићемо шта значи вјечни живот, шта значи Царство небеско и шта значи Васкрсење Христово и шта значи живот у Царству Оца и Сина и Светога Духа.“
Весна Девић
Извор: СПЦО топаљско-херцегновска
