Високопреподобни архимандит Методије, игуман Манастира Хиландара, бесједио је јуче на светој Литургији у Светој царској српској лаври Хиландару на Светој Гори.
Подсјетивши да се прошле недјеље Црква молитвено присјећала Преподобног Јована Лествичника, а да се у петој недјељи Великог поста празнује спомен на Преподобну Марију Египћанку, он је казао да је ”Црква хтела тиме да нас поучи да су битни и теорија и пракса”.
-Тако је Преподобни Јован Лестичник, који је несумњиво и сам био велики подвижник, али ипак, његова улога и за монаштво и за Цркву је била важнија по његовој књизи ,,Лествица”, где нас је он научио духовној борби. А опет, Марија Египћанка је најбољи пример подвига у пракси. Дакле, и то је нешто што можемо да се научимо у Великом посту, да је потребно и знање, морамо да имамо и знање о духовним стварима, да би уопште могли да се боримо. Наравно, само знање ништа нам неће помоћи ако немамо ревности, ако немамо ту борбу и на делу. И зато је данашњи дан веома важан да се поучимо свим од Преподобне Марије Египћанке, која је најбоља учитељица покајања.
Дотакавши се њеног светог Житија, архимандрит Методије је нагласио да никад не треба осуђивати људе, па макар они били и највећи грешници.
-Чули смо у њеном Житију како је она живела, а како се само у једном дану покајала и променила свој живот. Наравно, она је јединствен случај таквог покајања. Има још неколико таквих светих примера, као што је била и Блажена Тајса, коју је на покајање покренуо велики подвижник Преподобни Јован Колов. Тако да не можемо да очекујемо да се то стално дешава, да се људи тако брзо покају, али они су нам пример колико је у ствари могуће да се човек измени и да никога не треба осудити, и да ако гледамо човека и видимо да греши, да се увек сетимо Преподобне Марије Египћанке и других таквих примера, да ће можда они већ сутра бити много бољи од нас.
Узимајући за примјер ријечи Светог апостола Павла да су древни праведници знали да су овдје на земљи странци и пролазници и да су трагали и тежили ка отаџбини небеској, он је скренуо пажњу на то да и данас у свијету има хришћана који немају могућност да иду на богослужења и да се причешћују. Да су неки градови затворени, затворене су и неке државне границе, али да све то треба да нас подстакне на размишљање о томе шта Господ тиме жели да нам каже.
-Свети апостол Павле пише да овде немамо постојана града већ је наш град на небесима. Наравно, ми хришћани читамо посланице Светог апостола Павла, то знамо ето на речима, увек ћемо то рећи на речима, али у животу се обично вежемо овде за земљу, за наше градове, за наше државе, Сада када видимо да су градови затворени, да су државама затворене границе, као да нас Господ подсећа да је наш град и наша отаџбина на Небу. И можда је најбоље у ово време, време Великог поста, Свете Четрдесетнице, да се тога сетимо. Наравно, ми хришћани не одбацујемо овај свет. Ми се молимо да Господ преобрази све људе и цео свет и да га принесемо Њему на жртву, али ипак се за њега не везујемо у потпуности, и да увек размишљамо о томе да немамо овде постојана града и да немамо отаџбину, већ да су наши и град и отаџбина на небу. Попуштајући ово искушење на нас, Господ као да жели да нас на то подсети, јер ето ми се заборавимо. А када се превише вежемо овде за земаљске ствари, Господ допусти неко страдање да би се подсетили.
Закључио је да нам ипак све може бити на духовну корист.
-Хришћани увек могу да имају духовне користи. Када одлазе у Цркву у мирна времена, када одлазе на богослужења, када се причешћују Светим тајнама Христовим, онда благодаре Богу због тога, а када су опет лишени, онда треба да размишљају због чега је то и да схвате шта је сада Господ хтео да нам каже, и да опет имају ту духовну корист, зато што ће се поучити од ових дела Божијих.
На крају је пожелио да се покажемо достојним ученицима Светих и Преподобних Отаца и Матера наше Свете Цркве.
-Да би нам данас слављена Преподобна Марија Египћанка и сви други Свети Оци и Преподобне Матере, који су победили и свет али и победили и свог старог унутрашњег човека, помогли да се у ове дане Великог поста и ми покажемо њиховим достојним ученицима. Да покажемо да иако живимо у овоме свету, иако се молимо за њега, иако га обделавамо као Божију башту, да се за њега ипак не везујемо. И да знамо да је наша отаџбина на небу и да се надамо да и ове године прославимо Светло Васкрсење Христово. А када дође пуноћа времена да заједно празнујемо са свима Светима у Царству Небеском. Амин!
Синоћ се у свим атонским манастирима служило свеноћно бдење поводом Богородичиног празника Благовести.
Богослужења су посебно свечана у Ватопеду и Филотеју, који празнују централне манастирске Славе.
У складу са вековном традицијом, на празник Благовести дужност Игумана Ватопеда преузима Игуман Хиландара.
Хиландарска црква на гробљу и параклис у хиландарском конаку у Кареји су такође посвећени Благовестима.
извор: тонски запис бесједе фб. страница Хиландар.орг
обрада вијести: О. Б.
