На празник Светог Кирила Словенског, равноапостолног просветитеља и учитеља, у четвртак 27. фебруара 2025. године, чика Бранку Радунковићу уручена је награда „Хришћанска повеља“ и примљен је у чланство Хришћанске академије научника и уметника – Одељења за уметност.
У мјесту Прњавор, општини Баточина, у Шумадијском округу, на пола пута између Баточине и Крагујевца, у свом дому, гдје сада живи са својом супругом Јованком, овај благочестиви, христољубиви и честити Славонац, самоуки умјетник, моделар, хришћански бесједник, вјероучитељ, примио је одлуку о пријему у Одељење уметности Хришћанске академије научника и уметника, као и награду „Хришћанску повељу“ која се додјељује у ХАНУ.
Награду „Хришћанска повеља“, чика Бранку Радунковићу у име Хришћанске академије, уручио је протојереј мр Раде Њ. Јовић, старешина Храма Светог великомученика кнеза Лазара у Земун Пољу, такође поријеклом Славонац.
У образложењу за додјелу награде „Хришћанска повеља“ чика Бранку Раунковићу и његовој супрузи Јованки, стоји да се ова награда додјељује „неуморном неимару и умјетнику г. Бранку Радунковићу, дичном Србину, Славонцу, вјероучитељу живота, хришћанском проповједнику, хоровођи, аутору књиге Воља чини чуда и његовој честитој супрузи Јованки, у знак благодарности за показану вишедеценијску хришћанску вјерност Цркви Христовој и чувању хришћанског и светосавског наслеђа и пожртвованом крсноваскрсном служењу Српској Православној Цркви“.
У родној Славонији, направио је своју прву макету православне цркве, и после тога са резбарским ножем у устима, преко 30 годин, направио је на стотине макета цркава, манастира, двораца, џамија. Такође је направио и неколико иконостаса.
Своје радове излагао је у многим мјестима, а временом је проширио и репертоар.
Имао је укупно 314 самосталних изложби, са преко 5 милиона посјетилаца, а ван галерија изложби његов рад је видело још 5 милиона људи. Имао је једну од најљепших галерија у Подравској Слатини у Славонији, која је нажалост читава уништена. Од свих његових ремек дјела и радова, остали су само манастир Ораховица и манастир Жича. Можда и то није случајно, да га та два манастира прате и чувају током живота и да су остали чудом Божијим сачувани, Ораховица је славни манастир његове Славоније, а манастир Жича је славни манастир гдје је било сједиште Српске архиепископије. Аутор је књиге „Воља чини чуда“, која је до сада доживјела неколико издања, свједочећи о малом човјеку великих вештина.
Чика Бранко је иначе био велики пријатељ и познаник многих великодостојника Српске православне цркве, Патријарха Павла, Патријарха Иринеја, Митрополита Амфилохија, Митрополита загребачко-љубљанског Јована, Владике Атанасија (Јевтића), Епископа шумадијског Саве, Епископа славонских, Лукијана, Епископа шумадијског Јована и многих других.
У многим црквама и манастирима чика Бранко је по благослову надлежних епископа и игумана, игуманија и свештеника држао бројна хришћанска предавања и поучавао народ. Био је и предсједник црквене општине у свом мјесту у Славонији, водио црквени хор, предавао вјеронауку. А понајприје је овај врли човјек Божији поучавао људе хришћанском животу и остварењу хришћанског смисла живота и постојања.
Са радошћу и благодарењем је примио вијест о именовању за члана Одељења за уметност Хришћанске академије научника и уметника, као и награду „Хришћанску повељу“, која је њему и његовој супрузи Јованки уручена.
Овакви дивни примјери живота, свједоче да воља заиста чини чуда, свједочећи да по оној јеванђелској „Дух дише где хоће“ (Јн. 3, 8).
Бранко Радунковић самоуки је умјетник, моделар, који и поред тешког хендикепа, пошто је рођен без шака и колена, остварио преко 300 изложби својих макета у тадашњој Југославији и Европи. Поред рада на макетама, Бранко је био активан у раду са хоровима, као хоровођа, а свој живот је описао књигом Воља чини чуда, која је издата 2008. године, која је у међувремену доживјела друго допуњено издање.
Велики број новинских текстова и десетина документарних филмова свједоче о јединственој личности, животу и раду макетара, „макетара без руку”.
***
Рођен је 3. јуна 1941. године у селу Брезик, данас општина Нова Буковица, у Славонији, као шесто дјете породице Радунковић. Отац Илија и мајка Олга, дјевојачко Новаковић, имали су поред Бранка, још три кћерке и два сина. Због хендикепа родитељи га нису слали у школу, већ се образовао сам уз помоћ свесака и књига које је узимао од браће и сестара. Помоћ у самообразовању му је била и учитељица Анђелина Арбутина, која је живсела недалеко у Доњој Буковици.
Своју прву макету је направио са својих седамнаест година, 1958. године, макету цркве у Миклеушу, у барокном стилу. Друга је била манастир Високи Дечани, па манастир Жича. Следеће зиме прави двадесет једну макету грађевина које су биле доступне његовом оку, већином всерске објекте и дворце.
Прву изложбу имао је у Буковици 1961. године и те године организовао је сам 18 изложби од Нашица до Вировитице, док је у Југославији и Европи имао укупно 314 изложби. Изложбе је организовао искључиво у институцијама: школама, факултетима, домовима армије и културе, великим и успјешним предузећима, а у Италији два пута у црквеним салама. Том приликом демонстрирао је како прави макете, забија ексер, сече даску и како држи и користи оштар нож. Задњу изложбу је имао 1991. године у Кратову, у Македонији.
У свом родном селу је обновио старо домаћинство и саградио „Галерију макета Бранка Радунковића”, гдје је традиционално организовао забаве суграђана који Бранкове приредбе назвале „Бранково вече”.
Почетком рата на тлу Хрватске, 1991. године, минирана му је галерија са скоро свим макетама које су се тада налазила у њој, а Бранко је као избјеглица преко Београда и Илока стигао у Шумадију у село Прњавор. На предлог Епископа шумадијског господина Саве, манастир Грнчарица, на челу са игуманијом Ефросинијом, поклонили су му 21 ар своје земље. Већ 1992. године урађени су темељи по Бранковом плану, а уз помоћ више донатора, убрзо је никла нова Бранкова кућа и галерија у Прњавору. У галерију је Бранко прво поставио двије преживеле макете које су биле на изложбама у Мађарској: макету манастира Жиче и Ораховице. Ту је и макета манастира Виоких Дечана, додуше знатно оштећена и неколико парчића уништених макета које је пронашао на згаришту послије десет година.
Користећи као мотив, запажање које је својевремено написала у књигу утисака учитељица Анђелка Арбутина, када је довела ђаке на његову изложбу, а инспирисана Бранковом упорношћу и радом, у Вршцу је основана Мала школа „Бранко Радунковић”- Воља чини чуда, са циљем да се код дјеце развијају интелектуалне способности, али и хришћанска мудрост и врлине.
Мала школа традиционално додјељује, на дан Бранковог рођења, годишњу награду „Бранко Радунковић” – Воља чини чуда, намијењена истакнутим ствароцима, прегаоцима и личностима које су дале снажан допринос очувању српског националног идентитета.
