У недјељу месопусну, Светом Литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, предстојао је протојереј Игор Балабан архијерејски намјеник зетски и секретар Епархијског Управног одбора Митрополије црногорско-приморске. Проти Игору саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић и Никола Пејовић, као и ђакон Ведран Грмуша.
Током Свете Литургије свима сабранима обратио се началствујући протојереј Игор Балабан који је у уводном дијелу бесједе
говорио о посту као циљу и потребном средству за наше преумљење и спасење:
,,Пост нам треба ради дисциплине наше, ради припреме душе наше и ради припрема тијела нашега. Да умиримо све страсти, да умиримо све оне силе које су у тијелу и које нас вуку тамо и овамо, обично нас вуку на пучину морску гдје су буре и гдје су вјетрови јаки и гдје је опасност за нашу душу, а и за наше тијело. А пост, као да нас води и у мирне луке и у мирне воде, гдје можемо у миру и сабрани да размишљамо и да гредимо ка Богу и ка Царству Божијему“.
У наставку, прота Игор је истакао колико је важно започети пост и постити на тај начин што ћемо према ближњима бити милосрдни, саосјећајни:
,,Чули смо у Дјелима апостолским, како треба да једемо и како треба да не саблажњавамо слабију браћу који можда не разумију то, па мисле да се храном нешто добија или губи.
А шта нам то, Господ поручује, чини нам се да је порука јасна какви треба да будемо, у бити не морамо ништа, Бог нам је слободу дао, али како каже апостол, све ми је слободно, али није ми све на корист. Не морамо, али треба то да чинимо. Треба да будемо милосрдни, једни према другима. Да будемо саосјећајни, једни према другима. Не може свако да нахрани гладнога и да напоји жеднога, да обуче, потребитога. Али, ако не можемо да испунимо директну заповијест Господњу, да нахранимо, да напојимо, а то често можемо, можемо да не отимамо макар од других. Можемо да не оговарамо друге, да не радимо против својих ближњих, да се с њима не свађамо. Можемо да не газимо како се сад често ради преко мртвих ради својега добра“.
У даљем обраћању он је подсјетио да без поста заправо нема великога и срдачнога и човјекољубивога хришћанина:
,,Дакле, можда не можемо да урадимо велике ствари већина од нас, али оно што можемо да урадимо треба да учинимо. Да дамо двије лепте сиромаху и за сиромахе, да дамо комад хљеба, чашу млијека, једну блузу, да се помолимо ако баш ништа од тога не можемо, да се помолимо за њих, да у том расположењу и са том мишљу да приступамо и предстојећем посту, да знамо да нити што добијамо ако не једемо, нити што губимо ако једемо, да знамо то, али постећи да пост смирава наше бурне, тјелесне енергије и страсти и помаже нам да се фокусирамо. Нема великога и срдачнога и човјекољубивога хришћанина без поста“.
,,Човјек када не пости, него све хоће да узме за себе, онда се тако и према другима понаша. Ако једе нон стоп јаку храну, пије добра пића, врло брзо се заборави на друге и мисли се само о себи и о својим потребама. А кад се мало човјек уздржи, онда се све мало смири и мисли се саберу, молитва је сабранија, све је сабраније. Нека би дао Господ да тако уђемо у предстојећи пост“. – поручио је протојереј Игор Балабан.
Борис Мусић
