У селу Локве свечано и евхаристијски је данас прослављен празник Светих цара Константина и царице Јелене, који је уједно и слава овдашњег храма. Тим поводом, у овом херцеговачком мјесту окупио се велики број вјерника, мјештана и гостију везаних за овај крај.
Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије, коме су саслуживали протојереј Небојша Радић, ђакон Милош Јањић и надлежни парох Александар Грчић. Празнично сабрање протекло је у знаку духовне радости, заједништва и обнове традиције.
Након прочитаног Јеванђеља, вјерном народу се надахнутом пастирском бесједом обратио Митрополит Димитрије. Наглашавајући посебно дубоки значај Божијег стварања и смисла људског живота, истакао је да је Бог све, стварајући свијет као добар Домаћин, урадио да ваља, да буде сврсисходно и смислено. Човјека је, како је навео, Господ поставио као круну, слику и прилику тог створења да буде истински домаћин на Земљи.
Митрополит се осврнуо на искушења савременог доба, подвукавши да је највећи проблем данашњег свијета губитак „домаћинског духа” и све веће ширење „најамничког духа”, гдје људи раде и дјелују само ради плате и личне користи. За разлику од тога, прави домаћин се, поред материјалног, првенствено стара о томе да свако чељаде из његове куће и заједнице буде истинити човјек који има образ Божији, част и поштење.
Владика Димитрије је у својој поуци ставио посебан акценат на дар слободе, објашњавајући да је човјек створен са истинском слободом и да Бог не улази у људско срце на силу, нити нас води као марионете, већ куца на врата срца и чека нашу добровољну сарадњу. У том контексту, Митрополит је појаснио да се Светом цару Константину знамен Крста јавио на небу управо зато што му је срце било отворено за истину, мир, добро и љубав. Тај Крст у својој вертикали чува љубав према Богу, а у хоризонтали љубав према ближњима.
Све присутне Митрополит је позвао да се држе суштинске спасоносне мјере живота: „Иштите најприје Царство Божије и све остало ће вам се додати”, јер када се приоритети поставе на своје мјесто, тада читав наш живот, рад и трпеза постају благословени.
Након заједничке молитве и Светог причешћа — у којем су сви хришћани једнаки, било да су богати или сиромашни, учени или неучени, јер Бог гледа искључиво у живо срце човјека — преломљен је славски колач и освештано жито. Митрополит је подсјетио да се кроз Свету тајну причешћа вјерни орођују са Христом и једни са другима, постајући најближи рођаци, због чега међу хришћанима и постоји узвишени назив „браћа и сестре”.
Своју празничну бесједу и пастирску поуку Митрополит Димитрије је закључио молитвом и жељом да Господ свима сабранима подари благослов, мир, радост и међусобну слогу, те изнад свега снагу да издрже све недаће и поносно остану на својим вјековним огњиштима.
Након богослужења, празнично славље и заједничарење настављени су уз трпезу љубави коју су припремили домаћини села Локве.
Извор: Епархија ЗХиП
