Празник Светих цара Константина и царице Јелене, који су Миланским едиктом прогласили хришћанство вјером и прекинули прогон хришћана, прослављен у острошкој светињи у сриједу 3. јуна 2026. љета Господњег.
Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј-ставрофор Никола Јанковић, парох у Мркоњићима – родном селу Светог Василија Острошког. Саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије и сабраћа јеромонаси Николај и Натанаило и јерођакон Сергије, као и протојереј Миомир Вулевић, подгорички парох.
Послије читања Светог јеванђеља сабраном монаштву и вјерном народу ријечима празничне бесједе обратио је се о. Никола, преносећи благослове светиње манастира Мркоњићи.
– Наша вјера православна је Богом откривена и ту вјеру су Свети апостоли свједочили у читавом свијету. И ево ми данас у 21. вијеку живимо том вјером коју нам Црква чува и ми као чланови Цркве примамо ту вјеру Духом Светим на Светом крштењу. Ми вјером наших родитеље, наших духовних старатеља, кумова и онда нашом личном вјером такође ту благодат Духа Светога носимо у живот, и у читаву вјечност треба та наша вјера да напредује. Зато у нашем народу срећемо оно што је супротно живој вјери, а то је маловјерје, а онда још страшније је сујевјерје и најстрашније је кривовјерје. Зато је важно као хришћани да увијек испитамо нашу вјеру, да видимо да ли је она истински утемељена на оном темељу који је Црква Божија сачувала и чува. Е, ту живу вјеру нам преносе Свети апостоли преко светитеља Божијих. И данас Црква прославља равноапостолне цареве, цара Константине и његову мајку Јелену, који су после оног страшног периода гоњења вјере хришћанске донијели ту основну слободу да човјек може слободно да исповиједа своју веру. Јер то је највећи дар који је Бог дао човјеку, слобода. По томе личимо на Бога, јер је печат Божији, лик Божији утиснут у свако биће, у сваког човјека, а то је да нисмо машине, роботи, него смо слободна бића – поручио је о. Никола.
Он је поучавао сабране да ту слободу треба на прави начин искористити, а не злоупотребити.
– Да не буде бирање, да ми кажемо слободни смо јер можемо да бирамо, па онда да изаберемо, не дај Боже, нешто што је супротно добру. Свети оци су посвједочили да је права истинска слобода када си увијек уз добро, а то је да си уз Бога, то је да си уз Цркву Божију, то је да си уз свете заповијести Божије. И зато су свети мученици имали, надахнути Духом Светим, ту снагу да се по цијену свог живота не одрекну живе и праве вјере. То је оно што и ми треба некако да се замолимо Господа, да Господу отворимо своје срце, да кажемо Господе дођи, Духом својим Светим оснажи моје биће, моју вјеру. Тако су се апостоли молили: Господе, надометни нам вјере, да наша вјера заиста буде жива. А сваки дан је наша вјера на провјери, на испиту, јер је вјера једно живо повјерење које је у исто вријеме и најјаче, и може да буде нешто најјаче између људи, између нас и Бога, али такође то повјерење лако може да буде пољуљано. И зато читав живот наш овдје на земљи јесте борба за ту живу вјеру у нашем животу. Да имамо здрави, прави однос према живоме Богу, да имамо прави однос према ближњима и да имамо прави однос према самом себи и према овој творевини коју нам је Бог дао да управљамо њоме – рекао је о. Никола.
Сабрани који су се припремали, примили су Свето причешће.
Извор: Манастир Острог
