Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије данас на празник Сретења Господњег (15. фебруара), служио је Свету архијерејску литургију у дољанској Цркви Светог архангела Миахила, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранка Тапушковића, пароха дољанског, протојереја Николе Пејовића, старјешине Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, ђакона Луке Павићевића, у молитвеном присуству вјерног народа.
Радост сабрања увеличао је Дјечији цркени хор „Златица“, који данас прославља своју славу и петнаест година плодног рада. Хор је започео са радом 2010. године, благословом блаженопочившег Митрополита Амфилохија, а њиме од оснивања руководи професорица музике, попадија Биљана Тапушковић.
Честитајући сабранима Сретење Господње, Преосвећени Владика је у свом архипастирском слову подсјетио да је Пресвета Богородица у четрдесети дан од Христовог рођења, по закону Мојсејеву, донијела у Јерусалимски храм Богомладенца Христа, оваплоћеног Бога, како би се извршио обред очишћења. Свакако да је Христос, истакао је Владика, био први човјек који је безгријешан дошао да се обави тај обред, јер, како говори и псалмопојац Давид, у безакоњу се зачех и у гријесима ме роди мати моја:.
„Те ријечи се односе на свакога човјека од праоца Адама па на свакога наредног, јер као што се касније благослов преко Христа умножио и распростро на цијели род људски, тако се од Адама до Христа то проклетство, због оне прекршене заповијести, пренијело на цијели род људски. Христос је дошао да избави човјека, да га спаси од смрти и због тога је праведни Симеон Богопримац, када је видио Христа, рекао: Сад отпушташ у миру слугу свога, Господе, по ријечи својој,. јер видјеше очи моје Спасење твоје, које си припремио пред лицем свих народа. Свијетлост да обасја незнабошце, и славу народа твога Израиља. Христос је једина наша утјеха, не само изабраног тадашњег Божијег народа Израиља, него свих народа, као што се и каже у овој молитви: пред лицем свих народа“, поучио је сабране Владика.
Старац Симеон се обрадовао јер се испунило обећање које је дато и преко свих старозавјетних пророка, да ће доћи Месија, да ће доћи Христос који ће избавити род људски и као што говоре Свети оци, да се цијело спасење рода људског налази између два Христова доласка: онога која је већ било (Његово оваплоћења и рођења) и онога који ће тек да буде када ће доћи да суди цијелом свијету:
„И због тога овај радосни празник нас подсјећа управо на наше спасење, да овим животом одређујемо како ћемо провести цијелу вјечност, јер нам је спасење сада већ доступно. Али треба да уложимо своју слободну вољу и труд како бисмо то спасење задобили. Бог је дао слободу и не можемо Бога љубити на силу, нити нас Он хоће на то натерјати, него тражи да чистим срцем својевољно љубимо Бога и Његове заповијести“, поручио је Преосвећени Епископ.
На крају Епископ диоклијски г. Пајсије је у име Митрополита Јоаникија, као и своје лично име, дјеци, члановима хора „Златица“, честитао славу и јубилеј:
„Како кажу Свети оци да најљепша молитва јесте пјевања Богу, због тога они се на најљепши начин моле Богу и заиста нема ништа љепше него пјевати у славу Божију, пјевати Пресвету Богородицу и све оне Божије угоднике. Нека им Бог дадне здравља и да још дуго година славе име Божије. Амин, Боже дај!“
Помен на спомен обиљежју 26 незнаних јунака
Након Свете службе Божије, Владика је одслужио мали помен на спомен обиљежју који су на дољанском гробљу подигли Кучи, након што су сакупили и похранили тијела 26 незнаних српских јунака, који су на простору од Биоча до Дољана пострадали 1915. године, приликом повлачења према Албанији, на који су вијенце положили Њгова Екселенција Небојша Родић, Амбасадор Републике Србије у Црној Гори, као и др Момчило Вуксановић, предсједник Српског Националног Савјета у Црној Гори.
Парох дољански, протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић је казао да су они испунили највећу Божију заповијест да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој ради ближњега свога. Они су руковођени братољубљем и богољубљем и љубављу према отаџбини, повлачећи се током албанске голготе, оставили своје мученичке кости, а браћа Кучи, руковођени човјекољубљем, покупили и похранили пред Храм Светог архангела Михаила.
„Тако они овдје почивају свједочећи о једном времену, о једној муци, тјескоби. Они су уградили своје кости не само у некадашњу Југославију, него су уградили своје кости и у данашњу Црну Гору и у данашњу Србију и у данашње све српске земље. Зато и данас на Сретење, када братска Република Србија прославља свој празник државности, и ми да се сретнемо једни са другима у братољубљу и богољубљу. У сретењу са Господом и једни и са другима братски се загрлимо, поменимо све оне који живот свој положише за вјеру и отечаство, да једни другима опростимо сва сагрешења наша, да и Господ опрости нама сагрешења наша и да тако прославимо Сретање са Господом, да прославимо дивног нашега Бога распетога и васкрслога, Господа нашег Исуса Христа, коме нека је слава са Оцем и Светим Духом, сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин!“
Весна Девић
