Празник Света три јерарха, празник је три огњена, огњезрачна стуба која Цркву Божију напајају већ хиљаду и шест стотина година, Светог Василија Великог, Светог Јована Златоустог и Светог Григорија Богослова. Овим празником који предходи припремној недјељи о царинику и фарисеју (а не онда када ми почнемо постити), почиње Велики пост.
У јеванђелској причи о царинику и фарисеју, Господ говори о царинику који ушавши у цркву да се Богу помоли, тамо затече једног од ревнитеља вјере јудејске, које су називали фарисејима, како се моли Богу хвалећи се самим собом, својим постом два пута недјељно и давањем десетка своје имовине, јер он није грешник као овај цариник поред њега, од кога је достојнији да се нађе пред лицем Божјим. Цариник је на све то, гледајући у земљу и ударајући се у прса говорио: Господе буди милостив мени грешном. На то Христос рече да пред њим, оправдан ипак оста цариник, а не онај који је хвалећи се, себе прогласио за идеал побожности.
Овом недјељом почиње Велики пост којим се ми преображавамо, улазећи у тајне Божије. Припремајући се за Часни пост кроз неколико недјеља (готово мјесец дана), Црква Божија полако улази у период свеплодоносног покајања. Ове недјеље не пости се сриједом и петком да би Црква показала да оно нашта се ми припремамо није само пост тијела, већ цјелокупни преображај душе, ума и срца како би полако уронили у Тајне Божије скриване одувијек, откривене у последњим временима нама који представљамо Цркву Божију да би кроз њих пришли Господу славе.
Како прићи Господу славе показала су нам управо ова три стуба Цркве Божије, Свети Василије Велики, Свети Јован Златоусти и Свети Григорије Богослов. Празник Света три јерарха настао је услед великих препирки у Цариграду ко је од ове тројице светитеља највећи. Једни су истицали милосрђе, богословље и проповједништво Светог Јована Златоустог, други Светог Василија Великог као установитеља монаштва, писања правила за монахе и великог догматичара Божанских догмата Цркве. Трећи су опет, истицали Светог Григорија Богослова као великог теолога писања тајнопјенија Господу.
Тадашњи Патријарх цариградски имао је виђење у којем су му се ова три светитеља јавили и рекли да су они у ствари, једно у вјечности и да међу њима нема разлике. Тако је ова расправа завршена а празник установљен и зато да би нам показао како смо и ми призвани на јединство у вјечности, како и ми можемо тамо бити заједно са ова три огњена стуба, који су на земљи били свјетила нама, а не себи, показавши нам пут и ударивши трасу нашег хришћанског живљења, омогућујући и олакшавајући наш напор на подвижничком путу спасења. Угледајући се на њих ми ипак можемо достићи, макар само сазнањем, оне велике висине које су они достигли, а знајући кроз шта су они пролазили, и нама је лакше прићи тајнама Божјим и удостојити их се у вјечне вијекове.
Свети Григорије Богослов, Свети Василије Велики и Свети Јован Златоусти постали су заштитни знак Цркве и богослужења, написавши Свете литургије које ми данас служимо. Литургија Светог Григорија Богослова која се ријетко служи, Светог Василија Великог која се служи током првих пет недјеља Великог и Часног поста и још неколико пута у години као и Литургија Светог Јована Златоустог, показатељи су тога да се тајна Божија у Цркви најбоље остварује на Светој литургији, на сабрању свих нас око јагњета Божијег, Литургијом као причашћем Светог Тијела и Крви Христове.
Нијесу ови светитељи писали своје литургије по неком људском умовању, писали су их по откровењу и урањању у тајне Божије, а сијајући отуда свјетлошћу будућег вијека, дајући и нама те свјетлости, дали су нам могућност да јој се и ми приопштимо.
Нека је Господу славе, који нам је дао овако дивне светитеље, слава и кроз нас, нарочито на путу спасења, који води кроз пост и покајање. Ми смо овдје на земљи, у ствари у изгнанству, не да би уживали, већ да би, ако будемо ишли путем заповијести Господњих, слиједећи ова дивна светила Цркве частећи се кроз њих великим тајнама Божјим које Бог штедро даје за нас, и ми задобили и вјечност.
Блаженопочивши отац Лука (Анић)
Цетињски манастир, 12. фебруар, 2006. године
