У припремну седмицу пред Велики пост, у Недјељу о Митару и Фарисеју, Светом Литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, предстојао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић. Проти Далибору саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Митровић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, Никола Пејовић и Игор Балабан, као и ђакон Ведран Грмуша.
Током Свете Литургије свима сабранима обратио се началствујући протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који је истакао важност поста, посебно давши осврт на суштину јеванђелске приче која приказује еклатантан примјер сујете, гордости и самодовољности, за разлику од другог примјера смирења, покајања и преумљења:
,,Много је важан пост, поготово је важан Васкршњи пост који је пред нама, јер ова недјеља је једна од припремних недјеља пред почетак Великог поста. И данашња јеванђелска прича није ништа друго, него припрема пред овај Велики пост, јер говори о покајању. Кратка јеванђелска ријеч о два човјека у којима себе можемо пронаћи“.
,,Већина нас је као овај фарисеј, а фарисеји су прилично држали до те спољашности, испуњавајући заповјести које је Мојсије написао, а били су дубоко горди, сујетни људи, јер су многи код њих долазили по савјет и мислили су да све знају. Формалности су истовремено важне, али, ако нема дубине и правог смисла у суштини, онда форма и спољађност постају потпуно небитне. Колико год да можемо постити, колико год можемо давати један дио од добара материјалних, ако смо попут овог Фарисеја дубоко у свом срцу горди, пуни мржње и злобе, сујетни, онда смо промашили суштину. Сујета је један најгорих, ако не и највећи гријех који човјек може да има у свом бићу“. – бесједио је прота Далибор.
У наставку, он је посебан акценат да на снагу и љепоту истинског, дубоког покајања које показује примјер цариника:
,,Сам апостол Јуда који је издао Христа је прије свега био сујетан човјек. Прости рибар који је постао важан идући за једним човјеком који чини велика чуда, осјетио се важним и он. А после тога су дошле и друге слобости, попут слабости среброљубља. Љубав према новцу, моћи, то се једно с другим везује.
Међутим, други човјек о којем смо слушали који је био по занимању цариник, сакупљао је порез од народа за Римску империју и био омражен од свих за разлику од фарисеја кога су сви волели. А шта је он учинио? Дошао је у храм и тамо у један ћошак стао, ништа није говорио у себи осим: ,,Боже помилуј ме и спаси моју душу. Опрости ми моје грјехове које чињех.“ Дакле дубоко се кајао и био свјестан своје грешности за разлику од оног фарисеја. Па ево и ми, данас два сата ћемо провести у овом Храму, многи од нас или ће спасити своју душу, пронаћи ће своје покајање попут овог цариника или ће изаћи из Храма попут фарисеја, можда и гори него што су ушли у храм“.
,,Нека би нас Господ испунио љубављу, да овај пост који је пред нама, да се потрудимо да ове године будемо бољи него прошле, пред Васкршњи пост. Да заиста се покајемо за своје гријехове и да покушамо да бар будемо бољи него што смо били раније, бар за степен један да мање чинимо своје гријехове, а чинимо их непрекидно свакога часа и свакога трена.
Истовремено, колико год да је човјек тужан и потиштен, наиђе једна позитивна мисао од Бога и ако дозволимо да Господ уђе у срце наше то потпуно човјека промјени у позитивном смјеру. Без обзира на наше падове увијек је ту нада и шанса за преображај – такав је човјек, као један космос испуњен разним мислима, невјероватно створење које је Бог дао у овај свијет, а створио га је по свом лику и по свом подобју, да буде савршен, као што је савршен Отац наш Небески“. – поручио је на крају пастирског слова протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Борис Мусић
