Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Владика Пајсије служио је данас, на празник Светога Саве, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.

По благослову Његовог високопреосвештенства Митрополита Јоаникија, а на предлог игумана  манастира Костриковача, оца Михаила, Владика Пајсије рукоположио је монаха Ахилија у чин ђакона.

Бесједом по Јеванђељу вјернима се обратио ректор Цетињске богословије, протојереј Благоје Рајковић. Отац Благоје је на почетку цитирао апостола Павла  „такав нам првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грешника и виши од небеса“, појашњавајући да те ријечи говоре о самоме Христу и да се ово зачало обично чита када се прослављају велики јерарси Цркве православне који су били жива Христова икона.

Говорећи о данашњем празнику ректор Цетињске богословије истакао је да ове године прослављамо 850 година од рођења овог славног светитеља и да „смо преузели предање да прослављамо Светога Саву још од првих година послије његовога блаженог упокојења у дан послије Оданија празника Богојављења како бисмо могли њему принијети потпуну службу без службе овога празника како бисмо на тај начин могли што величанственије да опевамо и прославимо сва његова дела која је учинио док је ходио међу нама у овоме свету. Свети Сава од рођења, па до упокојења свог био је живо ходеће Јеванђеље, онај који је следовао стопама Христовим.“

Отац Благоје је навео да је Свети Сава, као млади принц, оставио овоземаљска блага и почасти и одазвао се Христовом позиво :“Хајде за мном“ и да је цијелога живота ходио Христовим стопама, подвизавао се, на Свету Гору позвао и свог остарјелог оца и постао му, иако његов најмлађи син по тијелу, духовни отац.

„Свети Сава и Свети Симеон су тамо подигли манастир Хиландар. У свему што је Свети Сава чинио огледао се Промисао Божји, њега је водила благодат Духа Светог и он је како је и апостол Павле говорио да ми хришћани имамо ум Христов, он се тим умом Христовим руководио и приликом оснивања тога светога манастира, али и кроз читаво своје служење овдје на земљи. Та његова далековидост видела се нарочито у вековима после њега, у вековима турскога ропства када је Хиландар био главно прибежиште и уточиште свих људи из наших крајева који су хтели да се уче богословској науци и уопште књизи. Два пута је Свети Сава напуштао спокој Свете Горе када је његово отачаство то од њега захтевало. Први пут је његово отачаство било угрожено династичким сукобима између његове браће Стефана и Вукана и тада је он на позив свога брата Стефана дошао у манастир Студеницу и са собом донео мошти њиховога оца, Светог Симона Мироточивога. Други пут када је Свети Сава напустио Свету Гору било је када је његово отачаство било духовно угрожено, јер у тим временима после Четвртог крсташког рата када су западни витезови који су на себи носили знамење крста Христовог, али је то било једино од хришћанства што су имали не у себи него на себи, када су они срушили славни град Цариград и протерали православнога Патријарха из тога града , када је читаво Византијско царство било разорено и када су на читавом Балканском полуострву постојале многе латинске држвице-у тим смутним временима и Савин брат Стефан се окренуо у једном тренутку римслкоме папи и од њега тражио и добио краљевску круну 1217. године.“ бесједио је ректор Цетињске богословије.

Протојереј Благоје Рајковић подсјетио је да је Свети Сава 1219. године са Свете Горе пошао у Никеју и тамо примио архијерејску хиротонију, постао први Архиепископ српски да би нас тако приближио другим православним народима. Он је навео да је Свети Сава знао да се наш народ не може укоријенити у вјери Христовој слушајући богослужења и проповиједи на страном језику, те је зато смирено прихватио ово послушање.

„Свети Сава је нама оставио и пропутио пут којим треба да ходимо. Увек треба тога да се сећамо и да радосно прослављамо овај његов празник. Увек, када смо у искушењима и као појединци и као заједница треба да се сетимо Светога оца нашега Саве и да се руководимо његовом логиком, а та његова логика није логика овога света, већ небеска логика. Он се руководио умом Христовим и због тога је његово дело живо и оживотворавајуће. Свети Сава је за нас учитељ, наставник и првопрестолник пута који води у живот који је сам Христос Бог наш и ако ходимо светосавским путем нећемо никада застранити.“ закључио је протојереј Благоје Рајчевић.

Владика Пајсије обратио се по отпусту поздравном бесједом честитајући данашњи празник, пожеливши ђакону Ахилију да му Бог да да многе године служи на начин који је Богу угодан и да у добром здрављу живи у љубави са својом братијом и свим народом Божијим.

Лана Остојић

 

Pin It on Pinterest

Share This