У вези са овом иконом предање казује да је један иновјерни свештеник настрадао док је, издавши се лажно за православног јереја, – на литији носио ову свету икону.
Он је, наиме, дошао у посјету манастиру Хиландару и представивши се као православни хришћанин, остао неко вријеме у гостима. Међутим, на једној литији овај лажни свештеник, из разлога познатих једино Свевидећем Богу, изненада је пао у море и утопио се док је у рукама носио ову Богородичину икону.
Други извори казују да је за вријеме литије, Христос желио строго да га укори ради кривовјерја, те да се због тога рука Младенца и беспочетног Бога налази у овом необичном положају, наиме, указује прстом на неког или нешто. Од тада се литије и освештање воде савршавају са овом светом иконом и пошто је увек носе свештеници добила је назив Попска.
Богородица Попска данас стоји у Саборном храму, манастира Хиландар, уз сјевероисточни стуб. Пред њом се послије сваке службе даје отпуст, када свештеник говори: “Молитвама светих отаца наших, Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас и спаси.”
За датум прослављења иконе узет је 25.01 по новом, односно 12.01. по старом календару.
Чуда
Молитвом пред овом иконом Мајке Божији верници се чувају да остану у чистоти православног вјероисповедања, штити их од јереси и кривовјерја.
Изображење
Икона Богородице Попске налази се у Цркви посвећеној Ваведењу Пресвете Богородице у манастиру Хиландару, на Светој Гори Атонској. Сматра се да је настала крајем 16. века. Аутор иконописа није познат.
Пресвета Дјева је приказана допојасно како у наручју носи, Онога Који све носи.
Одјевена је доњу одежду тамне боје и мафорион у бордо-браон нијанси, са извезеним порубима у позлати и звездама, на раменима и челу – као симболима непорочности Њене. Поглед Јој је директо уперен на посматрача. Необично је да Јој руке нису приказане.
Дотле Младенац прстима десне руке указује на некога или нешто (у овом случају разобличава иновјерника, који се лажно представља. Одјевен је у стихар сиве нијансе, ризу спасења и духовног весеља, који симболизује мирну и спокојну савјест.
Приказан је са ораром (дугом, широком траком, коју ђакони носе на лијевом рамену док десном руком придржавају други крај који симболизује анђеоска крила и готовост да се брзо спроведе воља Божија. Углавном је дио богослужбене одежде ђакона, која означава, (када је ђакон подигне), да је вријеме за молитву или неку другу богослужбену радњу.
Младенац као и Богомајка директно посматрају вјерне, док држи свитак/Закон у десној руци.
Сав акценат је на гесту који чини прстима десне руке. Све је сведено на тај детаљ – разобличавања и указивања, који Младенац чини.
Елза Бибић
http://svetagora.info/manastiri/hilandar/popska;
Превод са руског О.Б.