У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије
Икона Богородице Остробрамске назив је добила по имену улазне капије у православни манастир Свете Тројице, града Виљнуса данашња Литванија).
Капија на уласку у манастир се звала Оштра капија (рус. Остраја брама, пољ. Остра брама) на којој је 1431. године икона Острабрамска постављена у капели, изграђеној њој у част.
Посебно су од 16. века градска врата често садржала религијске артефакте – са намером заштите града од напада, а и као благослов путницима.
Постоји неколико верзија о пореклу чудотворне иконе. Према једном, 1431. г. 27. априла, икона се сама појавила на огради тврђаве Оштрих врата у Виљнусу, данашње Литваније.
Према другој верзији – владајући кнезови тог времена из заробљених кримских земаља, односно града Корсуна (Херсона), могли су донети такву икону – отуда се икона некада назива Корсунска Благовест – сматрајући лик Мајке Божије делом сцене Благовести; по садржају – Благовести, приказује Богородицу са рукама склопљеним на грудима и погнуте главе, као да је погружена у созерцање чудесног Божијег Благовољења
Трећа верзија указује да је икону поклонио византијски цар Палеолог, Великом кнезу Литванском – Олгерду, који је у том тренутку примио свето крштење. Велики кнез Олгерд Гедимирович (1345-1377) поклонио је ову икону Мајке Божије својој супрузи, која ју је приложила манастиру Свете Тројице. Овај манастир је настао у Виљнусу на месту где су од литванских пагана страдали дворски бојари Олгердови – Антоније, Јован и Евстатије (1347).
Године 1655. Виљнус је био под окупацијом руских трупа, која је трајала све до 1661. године. По предању које је остало сачувано, приликом транспорта иконе (не би ли је сачували од крађе), пресрели су их руски козаци – који су икону однели на непознато место.
Али, чудесном коинциденцијом догађаја, 1661. г. икона је враћена на своје првобитно место, у град Виљнус, али овог пута у базилику Свете Терезе.
Године 1671. од иконе је произишло прво чудо, повезано са спасењем детета, након чега су се чуда почела редовно дешавати и верници из целог света, почели пристизати на поклоњење чудесној икони.
Икона је преживела два пожара, која су се догодила – 1706.г. и 1714.г. Тада је све око иконе изгорело до темеља а она сама икона – остала очувана. (како у првом тако и у другом пожару).
Године 1795. гувернер Виљнуса је издао декрет у коме је писало да сваки човек који пролази кроз Оштра Врата, мора скинути своју капу, како би одао почаст пресветом Лицу Богородичином. Такође, том приликом, забрањена је било каква трговина пред овом капијом због дубоког поштовања према светињи.
Икона има прилично компликовану историју, јер је више пута прелазила из приватног у државно власништво и обрнуто.
Након неког времена почела се веома поштовати и у католичанству и у православљу, јер је неко време била у поседу и једних и других; тако да и до данашњих дана ову светињу подједнако поштују како православни, тако и римокатолици широм света.
Тренутно, икона Остробрамска се може видети у Историјском музеју града Виљнуса, изнад Оштрих Врата. Ове капије су данас важна знаменитост Литваније и омиљено место ходочасника у целој земљи.
Као и свака друга икона, Остробрамска икона има свој дан прослављења: православни је славе 26. 2. по новом односно, 13. децембра по старом календару, а католици 14. априла.
Чуда
Постоје многа чудесна исцељења кроз молитве и молбе упућене овој икони Мајке Божије.
Забележено је исцељење дечака од кашњења у развоју говора, кроз молитве своје мајке испред Остробрамске иконе Богородице. Мајка детета је одлучила да умоли и да беба буде излечена од менталне заосталости. Чула се искрена молба мајке, а дете је одмах проговорило сложеним фразама.
Успех жене која је веровала, инспирисала је другу мајку болесног детета, између живота и смрти, на молитве пре чудесног исцељења.
Мајчине непрекидне молитве помогле су болесној беби да се излечи од леукемије.
Родитељи нестале или отете деце, који су чули за чуда која потичу од иконе, такође своје молитве су окренули к Остробрамској икони. Својим молбама забележени су случајеви повратка деце родитељима на сигурно и здраво. Тако је икона Мајке Божје од Остробрама показала своју ефикасну помоћ очајним родитељима у спашавању деце, од недаћа.
Изображење
Икона је израђена темпером на две међусобно спојене даске, обрађене танким слојем земље, величине 1,63 са 2 м, док је сама дебљина иконе 2 цм.
Године 1812. је била темељно очишћена од стране француских освајача а 1829. г. је рестаурирана, те су се на њој појавиле неке иновације у католичком духу.
На икони су, након што су скинули огртач, ради рестаураторских радова, иконописци открили древни натпис на словенском језику Часнија од херувима и неупоредиво славнија од серафима…
Иконографски икона Острабрамска где је Богодјева са рукама подигнутим у молитви и без Детета назива се – Оранта (лат. Моли се). Према древном предању, такве иконе у пуној дужини се постављају у конху – горњи део олтара.
На Остробрамској икони приказана је Приснодјева без Детета, у богатој одежди, па се светиња сматра због тога изузетно ретком. Одевена је у белих хитон, ризу спасења и духовног весеља. На грудима Јој се налази крст, као печат исповедања вере, која излази из непорочног срца Њеног.
Уопште редак је иконографски тип иконе – јер приказује Мајку без Спаситеља.
На Њеном лицу видимо дубоку мудрост, скромност и чистоту, црте карактеристичне за Пресвету Дјеву. На икони је Богородица приказана допојасно са погнутом главом, док су Јој руке у прекрштеном положају; управо у положају у коме је Богородица примила радосну вест о Рођењу Сина Божијег, које се имало збити.
Икона се сматра заштитницом породичног огњишта, брака и породице. Отуда и једно тумачење да је Дјева Марија представљена у тренутку Њеног сусрета са Арханђелом Гаврилом; али овај дио композиције је нажалост, неповратно изгубљен, током историјских догађања.
Сјајни ореол Богородице, између чијег зрачења су видљиве звезде и месец – тера нас да се присетимо речи из Откривења, Јовановог, где каже: Велики знак појави се на небу – жена обучена у Сунце а под Њеним ногама је месец а на глави Њеној, круна од 12 звезда… Сада, на глави Богомајке сија дупла круна и ореол од небројених сјајних звезда које исијавају из самог лица Њеног, док је фигура скривена иза сребрне ризе.
На дну иконе налази се сребрни полумесец на коме је урезан молитвени натпис, на пољском језику.
Пред иконом стално горе свеће које пристижу из различитих делова света, од бројних поклоника, разних верских деноминација.
Молитва
О, Пресвета Госпођо, Владичице моја, Богородице, Небесна Царице! Спаси и помилуј мене грешнога слугу Твога од напрасне клевете, од сваке беде и напасти и изненадне смрти. Помилуј ме у дневним часовима, у јутарњим и вечерњим и у свако време сачувај ме – када стојим или седим и на сваком путу, којим ходам и у ноћним часовима када спавам, покриј ме и заштити. Одбрани ме, Владичице Богородице, од свих мојих непријатеља видљивих и невидљивих и од сваке зле прилике. На сваком месту и у свако време буди ми, Мати, Преблага Стена необорива и Заступница јака.
О, Пресвета Госпођо Владичице Дјево и Богородице! Прими недостојну молитву моју и сачувај ме од изненадне смрти и даруј ми, пре краја, покајање. Буди ми Чуварка читавог живота, Пречиста! Ти ме избави од демона у часу смрти! Ти ме и после смрти упокој! Под Твоју милост прибегавамо, Богородице Дјево: молбе наше не презри у невољама, него нас избави од беда, Једина чиста и благословена!
Елза Бибић
превод с руског: О.Б.
Литература
https://www.deva-maria.ru/:ikona-bogomateri-bogorodicy-bozhiei-materi-ostrobramskaya-vilenskaya
https://hramsvetogsave.rs/prodavnica/ikone/ikone-presvete-bogorodice/ikona-bogorodica-ostrobramska/
https://podarilove.ru/bs/ostrobramskaya-ikona-bozhei-materi-ot-chego-zashchishchaet-i-v-chem/
https://sr.puntomarinero.com/icon-of-the-mother-of_1/
http://ikonepravoslavlja.blogspot.com/2013/02/blog-post.html#
