Izaberite stranicu

Поводом празника дјеце – на Дјетињце, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, данас, 22. децембра, након Свете литургије, одржано је представљање збирке пјесама за дјецу „Није лако бити беба” аутора Зорана Мићовића.

На представљању збирке дјечије поезије говорили су протојереј мр Предраг Шћепановић, пјесникиња Милица Краљ и аутор Зоран Мићовић. Током промоције наступио је дјечији хор при Школи вјеронауке Саборног храма „Васкрсењко“. Такође су дјеца полазници Школе вјеронауке при Саборним храму рецитовали стихове из пјесама Зорана Мићовића.

Протојереј Никола Пејовић, старјешина Саборног храма Христовог Васкрсења, благословио је сабрање и истакао да књига аутора Зорана Мићовића заправо кроз дивне пјесме открива тајну како то Бог воли човјека и како можемо да задобијемо све те дјечије врлине на које нас Бог упућује:

„Ако нема љепоте дјетета, онда нема ни дјечје радозналости, нема ни дјечје безазлености, нема ни дјечје непосредности, нема ни дјечје чистоте, ни љубави и пажње. Не би било свега онога на шта нас Господ упућује кад каже да ако не будемо као дјеца нећемо видјети Царство небеско. Треба да покажемо стрпљење, смирење и љубав и све оно што нам је потребно, да би смо могли да се научимо како да живимо тако да личимо на Христа. Зато ће нам помоћи и ова књига коју промовишемо, коју је написао пјесник за дјецу Зоран Мићовић. Кроз дивне пјесме и рецитације наше дјеце, откриће нам се и та тајна, како нас то Бог воли и како можемо да задобијемо све те дјечије врлине на које нас Бог упућује.“

Модераторка и пјесникиња Милица Краљ је рекла да су дјечије књиге као најдивније играчке, неодољиве, лијепе и примамљиве, ведре и љековите, једноставне и паметне:

„Не постоји популарнија умјетност до оне намијењене дјеци и ниједна књига није читанија од дјечијих. И ничим се не може подстицати љепша будућност и најдужа старост но тим лијепим играчкама духа. У дјечијим књигама и умјетности намијењеној дјеци остављене су све лијепе и једноставне мисли, намјере и поруке. Та умјетност је ризница најскупоценијих вриједности у најнаивнијим облицима.“

Протојереј мр Предраг Шћеапновић је закључио да је рођење Богомладенца Христа радост за читав свијет:

„Када се роди дијете велика је радост у кући, када се роди Богомладенац Христос то је радост за читав свијет и осјећамо кроз овај празник Дјетињаца и кроз празник мајки и очева да је близу радост над радостима и она најљепша блага вијест да ће Небо постати Земља и да ће се Бог родити као дијете у скромној Витлејемској пећини. Такође, знам да се посебно дјечија душа блаженопочившег Митрополита Амфилохија данас радује што смо овдје сабрани, што видимо оволико дјеце.“

Он се осврнуо и на вријеме када је први пут упознао аутора Зорана Мићовића:

„Овај храм помагали су мали, под знацима навода, обични људи, а пред Христом велики. Један од људи који је у свом предузећу скупљао прилоге за Храм је и уважени господин Зоран Мићовић кога сам упознао прије 20 година. Он је, скупљајући прилоге за изградњу, желио да овај Храм заблиста својим сјајем и љепотом и ево, имам велику част што је ово прва промоција и престављање једне дјечије књиге.“

Прота Предраг је затим поменуо и личност и велико дјело господина Бећа Дошљака који је такође био присутан у препуној крипти Саборног храма:

„Желим још једног човјека да поменем. Наиме, после Драгана Радуловића у Црној Гори родио се један Бећо Дошљак који је са 155 и више дјечијих књига испунио срца и душе многих генерација. Лудвиг Фојербах је рекао да је човјек оно што једе, ако једемо смртну храну умријећемо, а ако пишемо поезију за дјецу и ми ћемо бити дијете, зато улазећи у зрело доба и полако у старост и наш Бећо Дошљак и наш Зоран Мићовић полако старају, а остају дјеца. Зоран Мићовић нас својом поезијом за дјецу води тајанственим лавиринтима дјечије душе у тај чаробни свијет у коме нема злобе, нема ратова, нема оговарања и клеветања.

Заиста, кроз ову књигу види се како је своје ткање и концем везао за небо. Постоје четири стуба којим Зоран Мићовић веже своје пјесничко небо, то су дјеца, Бог, љубав и радост, а радост је одлика свих хришћана. Од када је почела вјеронаука на овом Храму и када је наш отац Мирчета Шљиванчанин заједно са овдје присутном професорицом Аном Ненадић, која пуних 20 година ради са овом нашом дјецом, показало се и потврдило да најважније што имамо у овом Храму је велики број дјеце и то је нешто што нам говори да је наш Митрополит Амфилохије имао визију, јер ово је кућа свих нас, а на првом мјесту ове благочестиве дјеце“, поручио је протојереј мр Предраг Шћепановић.

Аутор Зоран Мићовић је истакао да му је животна жеља била да једну од својих збирки за дјецу управо представи у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици:

„Од када сам почео да пишем за дјецу и кад сам написао те прве пјесме, односно посебно пјесме на тему Бог и дјеца, била ми је жеља да у Божијој кући, у овом Храму одржим промоцију неке од мојих књига. Ето, Бог ми је услишио ту жељу, ја сам веома захвалан, посебно сам морам рећи захвалан оцу Николи (Пејовићу) који је и предложио да се одржи промоција ове моје књиге, шесте по реду, и да буде баш на овај свети дан, на Дјетињце у крипти Храма.“

Зоран Мићовић се посебно захвалио протојерејима Николи Пејовићу и Предрагу Шћепановићу, пјесникињи Милици Краљ и свима многобројно присутнима, нагласивши да се нада да је управо овом промоцијом, која је прва овакве врсте у крипти подгоричког Храма, заправо отворио врата и осталим својим колегама – дјечијим пјесницима:

„Желим да се захвалим свима вама који сте у оволиком броју са својом дјецом дошли данас овдје у овом прелијепом амбијенту нашег Храма Христовог Васкрсења. Пошто је ово прва промоција збирке дјечијих пјесама у крипти Храма, надам се да сам тиме отворио врата и другим мојим колегама дјечијим пјесницима. Као друго, захвалио бих се поосебно на лијепим ријечима и уваженој пјесникињи Милици Краљ, потредсједници Удружења књижевника Црне Горе, оцу Предрагу Шћепановићу који је заиста лијепо говорио бираним ријечима. Често су ме питали пријатељи, зашто баш промоција дјечије књиге у Храму или у некој Божијој кући. Ја им кажем, а зашто не, има више разлога. Храмови, то су наше Божије куће, куће гдје се молимо Богу. Ја сам сигуран да и Бог и Богородица и сви свеци се радују слушајући стихове дјеце”, рекао је на крају Зоран Мићовић, аутор збирке за дјецу „Није лако бити беба“.

Промоција књиге „Није лако бити беба“- видео

Текст, фото & видео: Борис Мусић

 

Pin It on Pinterest

Share This