Арт клуб „Прво писмо“ из Никшића, који је отворио своја врата из канцеларије Духовног центра у Карађорђевој улици, прошле године у августу, свим љубитељима писане ријечи и поштоваоцима живота и дјела Коста Нинковића, и ове године је организовао Фестивал „Под липом“.
Прво вече било је посвећено новинару, афористичару и пјеснику, Милану Дугу Кривокапићу. Руководилац Арт клуба „Прво писмо“ и модератор вечери отпочела је вече ријечима:
„Наше писмо и ове године отварамо са пажњом посвећеном никшићким боемима, ствараоцима, онима који су задужили Никшић да их памти и који су уградили себе у њему. Зато смо одлучили да укључимо ’таксиметар’, јер ’далеко се казало’ да ће предмет нашег интересовања бити – Дуго, а ко би друго. Вјерујем да сви у овој сали знају његову биографију, и то како је Дуго дуго био хроничар овог града, предуго пјесник и најдуже афористичар, али мислим да ми о ствараоцима ништа у ствари не знамо, нити можемо докучити, осим тог стваралаштва што су оставили као неку врсту тестамента, по коме ћемо покушавати да их дешифрујемо цио живот, а нећемо никад успјети до краја“.
„Дуго је некако, рекла бих, био достојна пратња Витове поезије и настављач тог кафанског живота у коме се најкомотније ствара, шетача по чувеном корзоу гдје се набављају најсвјежији афоризми, па до радио емисија које смо једва чекали да чујемо којим ли ће ријечима Дуго отпочети нови дан. Ипак, своју огромну бол због прераног губитка оца, мислим да и није могао другачије да излијечи осим хумором, афоризмима, док је поезија била резервисана за мајку. У њој има више сунца, оног истинског“, истакла је Радуловић.
У уводном дијелу вечери, Радуловић је казала како је њу и све госте које је позвала, повезала једна иста љубав, према Дугу и Никшићу и зато никад нијесу могли да их напусте. Тако је Марковић остао у свом Никшићу како би оставио траг, Ћуковић му се увијек радо враћа, а како сама истиче, срећан је град који има једну Соњу Вујадиновић, која је бирала да остане у Никшићу и дарује му све оно што је могла да створи у неком другом граду.
Радио телевизија Никшић (РТНК) објавила је у мају ове године Кривокапићева сабрана дјела “Опширно небо”, а генерални директор РТНК и уредник издања, Никола Марковић, казао је том приликом:
„Обнављамо културу сјећања на људе који су својим животом и дјелом обиљежили једно вријеме града под Требјесом. Ако то не будемо радили, ако се не будемо сјећали људи који су својим професијама обиљежили овај град, нећемо ни ми заслужити да се нас једног дана сјећају. Дуго је човјек који је својом особеношћу, хумором, шармом и знањем, дао немјерљиви допринос томе да РТНК у оним тешким временима опстане. Био је и новинар и хроничар града и пјесник. Хроничар града, по мени, је највише био у својим афоризмима и ту има највише истине о тешким временима која су деценијама иза нас. Дуга сам доживљавао као човјека који је своју поезију свједочио животом. Као што је Матија Бећковић у једној пјесми рекао, да парафразирам, волим је више него што могу да издржим, мислим да је Дуго Кривокапић волио живот више него што је могао да издржи. Најбољи начин да се одупремо овим временима примитивизма, бешчашћа, нових идеологија које доносе и доброга, али много тога лошег, ипак вјерујем да је наша суштина у традиционалним вриједностима и истинским пјесницима. Вјерујем да је Дуго Кривокапић био такав“
Приређивач ове књиге, Александар Ћуковић, тврди како је Дуго “огрлицу бола” носио мирно и достојанствено, без тежње да ма кога оптерети тим „накитом“.
“Странац себи и свијету, никшићки дивни невољник, пјесник, афористичар и новинар, Милан Дуго Кривокапић, оставио је стихове и записе перманентног трагања за сврхом непрегледних и небројених скривеница овог суровог свијета, у коме је ходећи, као бреме, у свијести увијек умножавао једну те исту зебњу-како дорећи недоречено”, дио је Ћуковићевог уводног текста у сабраним дјелима. Јер, Дуго је, према његовим ријечима, исписао историју једног доба, државе и града у шаљивом тону, „трајно сачувавши одређена имена која више нијесу актуелна или пак живе у сјећањима и причањима малог броја Никшићана“.
Приказан је и документарни филм о Кривокапићу, ауторке Соње Вујадиновић, која је, како је истакла, била дугогодишња Дугова колегиница и пријатељица.
„Дуго нас је упозоравао да штедимо ријечи. Зато је и био афористичар и то добар афористичар. Једино гдје је расипао ријечи то је било у поезији. Био је оштроуман, тих, ненаметљив, скроман, једноставан, а велики. Мислим да би данас у овом обезлуђеном времену, када сваки дан направи још један корак даље од човјека, од свега онога што је суштина људска, можда само Дуго могао да макар за моменат, или сат, уведе оно вријеме у ком се човјек заиста осјећао човјеком, јер је то радио и деведесетих када то није било лакше него данас“, истакла је Вујадиновић.
Дугове стихове говорио је његов сестрић, Радоје Мијушковић, који је новинар и комуниколог.
Друго вече Фестивала „Под липом“ отпочело је хором „Свети Новомученик Станко“ под вођством проф. Ленке Дурутовић и Савиним поетским есејем посвећеним Косту, који је говорио Радоје Мијушковић. Вече је било посвећено Свечаној додјели награде „Косто Нинковић“, коју су ове године добили: књижевник Радомир Уљаревић за високе домете у књижевности и укупан допринос у култури, док су побједници на поетском конкурсу „Без граница“ млади пјесници: Амар Личина из Новог Пазара, Теодора Чукић из Берана и Игор Марковић из Лесковца. Тако је одлучио жири у саставу: академик Матија Бећковић, књижевница Вишња Косовић и књижевни критичар Радоје Фемић.Такође је уприличена промоција поезије прошлогодишњег побједника овог поетског конкурса Радета Шупића, док је о његовој поезији говорио књижевник Милутин Мићовић, прошлогодишњи добитник награде за животно дјело.
“Радомир Уљаревић већ пуних 50 година пише пјесме и приче. Оснивач је највећих пројеката културе, који баштине аутентично црногорско пјесништво и романописање, већ скоро 40 година. Култне манифестације Град театар и Трг пјесника основао је далеке 1987. године са групом сарадника, а потом и Трг од ћирилице, фестивал ‘Ћирилицом’, Фестивал књига за дјецу и омладину у Херцег Новом, Аутор на корзу – књижевни фестивал у Никшићу и Његошеве дане поезије”, казала је модераторка вечери, књижевница Сава Радуловић, која руководи Арт клубом.
Уљаревић је објавио бројне књиге, добитник је многих награда у земљи и региону, главни је уредник у издавачким кућама “Ободско слово” и “Штампар Макарије”.
Примајући награду, казао је да је можда непримјерено да он добије награду која носи име Коста Нинковића, али да организатори нијесу оставили ни милиметар простора да их одврати од те намјере. Предложио је да Арт клуб објави сабране Нинковиће пјесме и у ту сврху се одрекао новчаног дијела награда како би клуб покренуо издавачку дјелатност, а да прво издање буде управо цјелокупна Нинковићева поезија која ће бити промовисана у Црној Гори и региону јер она то завређује. Радуловић је обећала да ће Арт писмо објавити Нинковићеву поезију и захвалила се Уљаревићу на приложеном новчаном дијелу награде.
Књижевник Милутин Мићовић осврнуо се на стваралачки опус младог пјесника Радета Шупића: “Ради се о једном талентованом младом човјеку који већ показује у овом простору поезије своју аутентичност. Има тај унутрашњи призив да се ухвати са тајном ријечи која је најчуднија, најсуптилнија, најзагонетнија, има неку најдубљу моћ…Ова је поезија тиха, као бистар поток који не прави никакву буку. Ако се човјек загледа може да пронађе вирове и да осјети разне струје у том потоку”, казао је Мићовић.
Публици се обратио и Раде Шупић, студент етнологије и антропологије на Филозофском факултету у Београду, казивајући своју поезију. Објавио је двије књиге пјесама: “По инструкцијама умрлих” и “Апологетика писарнице”, а у припреми има нови рукопис поезије под насловом “Јавна гробница”. Добитник је више награда.
Извор: Арт клуб „Прво писмо“, Никшић
