У подгоричкој градској капели на Чепурцима у петак 15. новембра служен је помен Анђелији Драговић, сестри блажене успомене Митрополита Амфилохија, која се упокојила 14. новембра. Парастос је служио Епископ Диоклијски Пајсије, протојереј и архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски Предраг Шћепановић, јереј Велимир Бугарин и протојереј Никола Радовић.
Сахрана је обављена у Драговића пољу, на гробљу код Цркве Светог Пророка Илије гдје су се од Анђелије опростили њен брат Радован, братанац Анастасије Радовић, њена дјеца, најближи чланови породице, рођаци, свештенство и монаштво овога краја.
Служећи помен владика Пајсије је казао да сваки човјек на свијет долази са даровима Божијим и са циљем да их умножи, да своју душу оплемени и да их украси вјером и молитвом и да својим ближњима и родбини, пријатељима и свима онима са којима долази у контакт, да има добре односе, помогне колико може а након тога да се опет врати у наручје Божије:
„И ми данас испраћамо нашу сестру Анђелију у наручје Божије. Помолили смо се да Бог прими у наручје душу њену. Да сапутници на том путу буду анђели и Светитељи Божији. Да она пребива у вјечној радости коју је Господ припремио за све нас. Њеној фамилији и родбини желимо здравље и сваки напредак“, казао је Епископ Пајсије.
Протојереј Предраг Шћепановић је испрва поздравио Епископа Пајсија, Преподобну мати Игуманију Манастира Ждребаоника Јустину, игумана Манастира Морача Архимандрита Рафаила, монаштво и свештенство. Он је поручио да данас испраћамо једну жену која је понијела са собом ону мудрост латинску: У имену је знак и судбина:
„Бог је послао у овај свијет на Светога Архангела Михаила, на крсну славу Радовића породице из дивног и честитог дома тежака Радовића који је једне зиме, коју смо могли назвати свеопштом зимом, по леду гријао руке уз морачки манастир. Из тог дома Ћира и Милеве Бакић отишло је у овај загонетни свијет петнаесторо дјеце. Од тога шесторо отишло је прерано код Господа. Од ових деветоро дјеце један је био Високопреосвећени и Светопочивши Митрополит црногорско-приморски Амфилохије кога је Бог послао, да у овој земљи која је била заборавила на вјеру и своје светиње да сије небеску пшеницу. Анђелија је била рођена прије осамдесет година у честитој породици Радовића. Била је просвјетни радник и отишла је у дом Драговића у Горњу Морачу. Биће нам свима примјер како се чува љепота и красота дома свог и рода свога. Све је то у свом крхком тијелу са мушком храброшћу проносила кроз овај свијет. Призивам у помоћ сјећања када сам у Блоку Пет упознао и Војкана и свога кума Душка и Нину. Само једна дивна мајка и дивни отац Боро могли су да их тако дивно васпитају, да наш Војкан који је обављао толике важне и одговорне позиције у војсци и полицији, да никада ничим није окрнио име свога дома Драговића, оца и мајке.
Браћо и сестре данас испраћамо једну заиста дивну Анђелију. Ја имам заиста пуно пчелара пријатеља па ми је сладак сваки мед и поклон али онај мед који ми је донијела она, онај сок за мене је имао чудотворно дејство јер се у њему сакривала душа наше драге Анђелије. Ко ће описати њену љубав према брату а зашто не рећи према сваком човјеку јер Анђелија Драговић је као просвјетни радник проширила своје племенито срце и била оно што се у електротехници зове стабилизатор, јаке струје овога свијета претварала је у топле и благе ријечи пуне љубави. Одлазак у Јерусалим била је за њу бања визатна. Она се духовно препородила и одласком свога Бора из овога свијета, чинила је све за његову душу. Она је од своје пензије давала прилоге за изградњу капеле на Ловћену и многим другим светињама. Имала је осјећај за све што је људско. Драга кумо хвала ти за сваки осмјех, за доброту племенитог срца“, поручио је отац Предраг.
Извор и фотографије: Иван Рашовић
Љубица Вукићевић