Слава Манастира Подмаине у Будви, Успење Пресвете Богомајке, торжествено и литургијски је прослављена у овом Храму у молитвеном присуству великог броја вјерника.
Бесједу је том приликом, након прочитаног Јеванђељског зачала произнио протојереј Филип Милуновић, парох из Минхена.
„Ово је дан када је Пресвета Богородица напустила свијет. И са правом Свети Ава Јустин говори да је ово други дан када славимо Васкрсење Христово. Њено тијело се узнело на небо, и зна се тачно гдје се Пресвета Богородица упокојила, али њено тело није тамо обитавало више од три дана. Имамо поново пример који треба да нас подсети шта је важно да чинимо на овој земљи. Наравно да је важно да живимо као људи, да радимо, издржавамо породицу ако смо породични, међутим никако не смијемо заборавити оно што је на првом месту. То је наша вера у Господа Бога коју треба да живимо на онај начин како нам је то сам Господ Исус Христос док је боравио на земљи показао.
Ми сви знамо колико је значајна Мајка над Мајкама за све нас. Колико само имамо чудотворних икона Пресвете Богородице? Колико имамо само Светих места на овоземаљској кугли? Само у нашој Српској православној Цркви гдје се прославља Пресвета Богородица као заштитница храмова. И Света Лавра Студеничка данас прославља своју храмовну славу и Света лавра Хиландар прославља Ваведење Пресвете Богородице као своју славу. И Икона Пресвете Богомајке Тројеручице се налази у Хиландару. Нисмо у могућности током нашег живота да прославимо Пресвету Богородицу онолико колико бисмо то требали да чинимо“, казао је отац Милуновић.
Након богослужења, литија предвођена јеромонахом Рафаилом и игуманом Манастира Подмаине и монаштвом те светиње је опходила тај Храм. У литијској поворци коју је походио традиционално велики број вјерника отац Рафаило је казао у слову поуке да Светоуспенска литија траје и да ништа узвишеније од тога не можемо имати.
„И да напоменемо да се овим сабрањем укључујемо у једну свештену литију која је започела у оне дане Успењем Пресвете Богородице, оне коју називамо Мајком Живота јер је она Живот родила. А Господ наш јесте Живот. Људи се данас муче и пате а не знају да живе, па измишљају разне теорије и филозофије. И на многе друге начине се трзамо и мучимо, на крају руку дижући на себе, живота се одручући на овај или онај начин. Присутан је један свеопшти тренд суицида. А погледајте колико је све заправо једноставно када је истинито. А истинито је ако је Богом дано и Богом откривено. И у односу на сав тај хаос, пакао неподношљивог живљења, ми имамо једну једноставност коју живимо у Цркви, гдје препознајемо живот у ономе који јесте живот. И препознајемо га не само као неку могућност која постоји а до које је тешко допријети. Него као могућност која нам је оваплоћена да је додирујемо, да је слушамо, да можемо као људи који носе плот да уђемо у заједницу са њим и будемо живи. И зато Мајку Божију поштујемо као Матер свјетлости и Матер Живота. И то је браћо и сестре живот Цркве. Огромна је разлика између онога на шта нас Света вјера и Црква позива и свих понуда овог мртвог свијета. Који нас само навидава да будемо лешинари са лешинарским апетитима. И онда нам баца мрцину, ушминкану, намирисану и затегнуту али то су лешеви. И онда облијећемо као лешинари око њих хранећи се смрћу. А има један свештени труп гдје се сабирамо око светих трпеза, да једемо хлеб и вино вјечног живота“, поручио је јеромонах Рафаило.
На крају бесједе освештан је и преломљен славски колач након чега је и уприличена трпеза љубави.
Љубица Вукићевић
Извор: Манастир Подмаине
