У Недјељу девету по Педесетници у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је началствовао протојереј Никола Пејовић уз саслужење протојереја-ставрофора Далибора Милаковића, протојереја Миладина Кнежевића, као и ђакона Ведрана Грмуше.
Током евхаристијског сабрања свима сабранима у овоме светоме Храму обратио се старјешина Саборног храма протојереј Никола Пејовић, који је у уводном дијелу свог пастирског слова истакао колико је важно градити живот на темељу истинске живе вјере у Господа Исуса Христа, указујући на ријечи из посланице Светог Апостола Павла, датаква вјера која опстане и преброди искушења, то је заправо она грађевина – вјера и живот који ће Бог благословити:
,,Како дивно Апостол Павле говори, онима којима проповиједа ријеч Христову: Ви сте грађевина, а ја сам неимар који је поставио добар темељ“. Тај темељ је Христос Бог наш и она грађевина која се буде градила на том темељу, када се провјери кроз буру и вјетар и неврјеме искушења на пучини морској нашега живота, она грађевина која остане, која преброди то искушење, то је она грађевина коју ће Бог благословити, а само ће остати она која је на том темељу саграђена“.
Прота Никола је потом подсјетио на ријечи апостола Павла које нас упућују на чињеницу да је сваки човјек храм Божији који се открива пред нама:
,,Апостол Павле затим даје још један епитет који важи за све нас, а то је да су они храм Божији. Свако од нас, ево ми се налазимо у овом прелијепом велелепном, благословеном Храму Христовог Васкрсења, али Апостол Павле каже да свако од нас, да сваког брата или сестру или дијете које погледаш поред себе, то је храм Божиији који се открива пред тобом“.
,,Толико је важан човјек за Бога, толико је узвишен човјек пред Богом, да ми ту Љубав Божију често не можемо да схватимо и да прихватимо и да са њоме живимо, него нам је некако лакше да је се лако одрекнемо и често нам та Божанска љубав и Божанска близина, а нарочито брат и храм Божији поред нас сметају и извор су нашег немира“. – бесједио је он.
Прота Никола је затим нагласио да не смијемо допустити да нас било шта на пучини овога живота узнемирава и одваја од Господа:
,,Ријечи које је Господ упутио својим апостолима, важе и за све нас. Немојмо да будемо маловјерни и немојмо да сумњамо, и немојмо да нас било шта на пучини овога живота узнемирава и одваја од Господа, и немој никад да помислимо да можемо својим снагама, својом памећу, својом духовном, или како год хоћемо неком другом силом, интелигенцијом да нешто урадимо. Пропашћемо прије или касније, јер оно што није саграђено на Христу, што није засновано на Њему – све ће пропасти“.
,,Храбро корачајмо на пучини мора нашега живота, загледани у Христа и са вјером да чак и ако пропаднемо Господ ће нас ухватити за руку.
И немојте да гледамо само лоше, и немојте да мислимо да све што нам се у животу дешава: ,,Е то ми је неко урадио, е то је од мојих предака, е то је од мога комшије, е то је од ове стрине, е то је од оне тетке, е то је од оне куме“! Није то! То Господ према нама хода и зове нас да то презремо и да се у Њега загледамо и да заволимо и ту своју снајку, и тог свог свекра и свог брата и комшију и пријатеља и друга. Да и њега (свог ближњег) преведемо преко пучине овога мора ка јединоме који ће нас довести до луке спасења, а то је Христос Бог наш“. – поручио је на крају протојереј Никола Пејовић.
Борис Мусић
