У оквиру фестивала „Ауто(р) на корзу” пред никшићком публиком наступила је драмска умјетница Ивана Жигон, са програмом „Луче Преображења“.
Ивана Жигон је више пута била гошћа града под Требјесом, али је њен наступ на књижевном фестивалу „Ауто(р) на корзу“ у сваком аспекту програма који је припремила за ту прилику био сасвим нов и јединствен доживљај који је умјетница лирски обојила стиховима познатих пјесника и употпунила одломцима из својих ауторских дјела које потписује као есејисткиња и списатељица кратких књижевних форми. Поред бројних изванредних и незаборавних улога на позоришној и филмској сцени и признања освојених за драмске улоге, Иван Жигон је и вишестуко награђивани филантроп.
„Дипломирала је на Факултету драмских умјетности у Београду. Првакиња драме Народног позоришта из Београда је од 1999. године, предсједница Друштва српско-руског пријатељства од 2002. и умјетнички руководилац рецитаторско-пјевачког ансамбла „Косовски божури“ од 2005. године чији су чланови дјеца из енклава Косова и Метохије. Добитница је награда „Ћуран” на Фестивалу комедије у Јагодини за улогу у „Женском оркестру”, награде фестивала „Јоаким Вујић” за улогу Коштане, Међународне награде „Златни витез” у Москви за најбољу женску улогу – Госпођицу Јулију. Поред глуме бави се и режијом“ – казала је, у уводној ријечи, медијаторка Програма, пјесникиња Милица Бакрач.
Није случајно је што поетско-драмски рецитал Иване Жигон, инспирисан поезијом духовника – Митополита Амфилохија, Епископа Николаја Велимировића и владике Петра II Петровића Његоша – под називом „Луче Преображења“, уприличен у Никшићу 19. августа, јер тог дана православни вјерници славе велики празник, када се Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост. И никшићка публика је, уживајући у емотивним и експресивним рециталима Иване Жигон, доживјела умјетничко и духовно преображење.
„Сваки аутор је песник, било да се бави режијом или глумом. Ако је аутор, ако то ради не бавећи се тиме површно, већ бавећи се уметношћу, он постаје аутор и када говори туђе стихове, добија ауторство извођењ, јер није свеједно ко, кад и како говори поезију“ – казала је Жигон.
Пише есеје и краће књижевне форме, које чекају издавача вољног да их објави. Премијерно је неке од њих ауторка представила никшићкој публици.
„О гуслама, рецимо, мој есеј: И голом оку је видљиво да гуслар замахујући гудалом наликује на балканског самураја који са собом води одлучујућу битку свога опстанка. Прса о прса, као да сам са собом своди рачуне строгих начела на којима смо сви сачували своју бит. Имам и есеј о ору, о Његошу, о Црној Гори…Оро, то је све народна потреба да се заједно изгради кула од својих врлина и да она буде темељ одбране од сваког непријатеља, порив да се сагради тврђава у којој ће Црногорац бити једно са својим прецима. Оро – окупити род, у загрљају се ородити, оро – поклич наших предака који се памте са колена на колено, оро – стамена тврђава која се градила спрат по спрат, из покољења у покољење од Косова до Ловћена“.
У оквиру програма приказан је документарни филм „Косовски божури“ и инсерт из балета на гусле, који је Ивана Жигон режирала под називом “Његош небом осијан”. Ријеч је о првом пројекту тог типа на овим просторима, којим је у Београду обиљежен јубилеј – два вијека од рођења Петра II Перовића Његоша.
Мина Гезовић
Извор: РТНК
