Поема „Када пливаш“ у порти Цркве Светог Николе у Котору

СПД „Јединство“ (1839) Котор позива на промоцију маритимне поеме „Када пливаш“ редитеља и новинара Растка Шејића, у петак, 9. августа у 22 сата, у порти Цркве Светог Николе

Растко Шејић, истакнути документарни редитељ, новинар и умјетник различитих талената, с дугогодишњим ангажманом у друштвеним и умјетничким сферама, преноси своју дубоку повезаност с Боком кроз метафоричну поему “Када пливаш”, коју су издали ИК Прометеј Нови Сад, Матица Боке и Удружење „Шта хоћеш“.

Након успјешних промоција одржаних у десет градова региона Српско пјевачко друштво „Јединство“ (1839) враћа поему „Када пливаш“ назад у Боку, у петак 9. августа у 22 сата, у порти Цркве Светог Николе у Котору. О поеми ће поред аутора говорити: Драган Ђурчић, почасни члан и дугогодишњи секретар СПД „Јединство“; Исидора Лазаревић Миливојевић, професор француског језика и књижевности и Љиљана Чолан, професор српског језика и књижевности. Одломке ће читати Елена Симовић, ученица трећег разреда Гимназије Котор, а музичку пратњу креираће Никола Вукшић, члан хора „СПД Јединство“.

Trailer књиге

Бока которска већ вјековима очарава умјетнике својом неописивом љепотом. Од незаборавних Шантићевих стихова до савремених стваралаца, ова регија остаје неисцрпно врело инспирације. Тој струји се прикључује и редитељ Растко Шејић, који као „фурешт“ залази у дубине бокељског духа и доноси своју оригиналну перспективу. Његова поема „Када пливаш“ представља дубоко укорјењен однос са Боком, изражен урбаним језиком и стилом препознатљивим свима који су деведесетих година прошлог вијека читали и чували летке Студентског протеста 1996/97. и Отпора. Кроз ову геопоетску књигу, Шејић ствара сакрални ритуал пливања као пут ка хармонији са природом и самим собом, истовремено живо дочаравајући транзиционе и менталитетске изазове, тоном „меланхоличног активисте“ и „талентованог пливача“, како је то критика назвала. Према тумачењима поема се може читати и као потпуна метафора за животне буре, али и као „упутство за одлазак на море“. Илустрације академског сликара Зорана Мујбеговића у детаљу и сведености вињета употпуњују доживљај пјесама.

Критика о поеми „Када пливаш“

Жељко Комненовић, професор књижевности и рецензент књиге: „Шејић плива и кроз то кретање он промишља о људима, догађајима, природама људским… Заиста, то подсјећа на слике Воја Станића. Као да се налазите на тој плажи, као да је љето. Ово је књига коју треба препоручити свима као приручник за долазак на море.“

Живојин Ракочевић, пјесник, новинар и рецензент књиге: „Имам утисак да је ова књига настала у периоду када је читаво човечанство себи рекло: „Како дишеш? Смијеш ли да дишеш?“ Растко Шејић има потребу да пише на дах, да плива на дах, и да рони на дах. Када читате поему ви истовремено пливате с њим, и стихови су направљени таман толико колики је замах пливача.“

Владимир Копицл, књижевник: „Шејићева збирка „Када пливаш“ својеврсно је живо и ангажовано текстуално огледало које вербално чисто и смисаоно јасно рефлектује, разлаже и критички синтетише актуелне слике технолошки и спектакуларно раздешеног света садашњице.“

Др Драгана Тодоресков, критичарка и књижевница: „Песник је снажно дочарао пливање као један вид уметности, која захтева таленат. Море је ту као вид бесконачности, асоцира на Гилгамеша и питање човекове пролазности. Добро је дозирана равнотежа између лирских момената и епике.“

Др Миомир Абовић, критичар и филолог: „Расткова поема има таоистички оквир, да је смисао људског живота ван људске цивилизације. Значи, цивилизација је душегуб, појединац у њој губи себе, смисао свог живота, који је природа сама. У овој поеми та природа је бокешка: море, камен, оно што му је лично најближе.“

Дуле Недељковић, књижевник и рецензент књиге: „„Када пливаш“ ме је асоциарало на чињеницу да се деца најбоље осећају у плодовој води. Ми одрасли тражимо себе у природи. Ту конекцију нам је аутор пружио на длану. Све је релативно, само је слана вода апсолутна.“

Владислава Војновић, књижевница и сценаристкиња: „Растко се у читавој поеми херојски бори са самим собом да не каже све оно грозно, и да себи и свима нама скрене пажњу на оно добро“

Милка Колунџић, књижевница и критичарка: „У њему је ових и оних времена, фурештих и ориђинала, антифашизма и капитализма, те свега онога што стоји између сунца и мора, а мете се по глави онога који плива и жалује за зером слободе и мира у временима када једна рука под јастуком вјечито какво оружје држи.“

Павле Зељић: „Константно враћање пучини притом није израз бајроновског ескапизма, романтизовање меланхоличног осамљивања. Пре да се чак ради о агоналном односу према животу какав прокламује Ками у есеју Мит о Сизифу. Ако Шејићевог лирског субјекта схватамо као ирационалног, онда не схватамо ни зашто Сизифа треба замислити као срећног.“

Мирјана Лаиновић, професор књижевности: „На крају поеме „Када пливаш“ наћи ћемо се у сличној позицији као Кртоли на полуострву Луштица: једном својом страном окренути заливу, а другом непрестано загледани у отворено море, жељни слободе, истине и правде.“

Радивој Шајтинац, пјесник: „нису слике / ни сећање/ плавет пешчаног срца / дисање Растково / читко лековито / збори дах песмин“

Јелена Маринков, пјесникиња: „Када пливаш то је важно и изгледа да је најважније… да отпливаш што даље од других, од сећања, историје, убеђења, племена, земље, да пронађеш себе у снажним струјама које ће те са Јадрана вратити спремног да поделиш то дубоко плаветнило које те са сваким замахом обавештава ко си и шта хоћеш.“

Александар Дунђерин: „Настала на рушевинама традиционалног хуманизма поема „Када пливаш“ ипак јесте утемељена изнад свега на вредностима традиционалног хуманизма, на потреби да се и даље верује у бољи свет.“

Весна Поповић: „Док Црњански има моћ меланхолије и спиритуално присуство у свету, дотле ће Шејић енергично прићи природи. Не жели да је мења, него да јој буде близак. Када зарони пређе у другу димензију.“

Кратка биографија аутора

Растко Шејић (49) је редитељ, вишестрани умјетник, новинар, пропагандиста и путописац. Мастер је економије по образовању. Током деведесетих идејно је као шеф маркетинга, предводио покрете за демократизацију друштва – Студентски протест 1996/97, за који је осмислио слоган „Београд је свет“, значењски знак Право, сијасет летака и уличних акција, као и Студентски покрет „Отпор!“ у периоду 1998/99, чији је Шејић био идејни творац. Поред тога, водио је и неколико националних кампања невладиног сектора. Радио је као ратни репортер ВИН-а Гордане Суше, био асистент на стручним економским предметима на факултету, архитекта веб сајтова, агент светских реге бендова за Источну Европу… Аутор је документарних ТВ серија „На веслу прича“, „Одлив мозгова“, „Светски“, „Бока поморска“, „Девојке из седамдесетих“, „АрхеологИја“, као и низа документарних филмова и видео спотова. Шејићу је 2022. године дод‌јељена Велика грамата Друштва књижевника Косова и Метохије, а његов филм „На веслу прича: Поздрав песнику“ освојио је прву награде на Међународном фестивалу Графест 2021. године.

Одломци из поеме

Када пливаш

Све дубље

И упорно те следи

Јато рибица

Мала сребрна чуда

Свуда су

Око тебе

А ниси храна

Већ члан

Мирно прихватају

Корекцију курса