Господ Исус Христос се још од Старог Завета представља као Онај који је преузео наше слабости, болести и страдања. Тако пророк Исаија каже: „Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ме се исцелисмо“ (Ис 53,5).
Другим речима, пророк Исаија каже да Месија-Христос није само Онај који лечи, већ Онај који страда и исцељује истовремено, Онај који преузима на себе патње и болести читавог човечанства. Његово исцељење је, пре свега, саосећање, односно дељење страдања са страдалницима. У Новом завету болесници траже исцељење од Господа Исуса Христа, а исцељују и Његови ученици снагом која им је дата од Бога. У светом Јеванђељу видимо колико је значајна исцелитељска делатност Господа Исуса Христа. Он не само да проповеда, него како каже Јеванђеље: „И прохођаше Исус по свим градовима и селима, учећи по синагогама њиховим и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу“ (Мт 9,35). ). Око Исуса је увек било људи који су долазили код њега ради исцељења душе и тела. Велики број исцељења у светим јеванђељима показује нам колико је исцељење било важно за Исусову мисију у свету. У извесном смислу, само исцељење потврђује Његову проповед, начин објављивања силе и саосећајног присуства Богочовека међу људима. На пример, у Јеванђељу Господ Исус Христос исцељује: губавца (Мт 8, 2-4; Мк. 1, 40-45 и Лк 5, 12-15); слугу капетана у Капернауму (Мт 8, 5-13); Петрову ташту (Мт 8, 14-15 и Мк 1, 29-31); демонизоване Гадаринце (Мт 8, 28-34); губавца из Капернаума (Мт 9, 1-8); слепе и неме из Капернаума (Мт 9, 27-35); бесомучног (Мт 17, 14-23); кћерку жене Хананејке (Мт 15, 21-28); слепца из Витсаиде (Мк 8, 22-26); крвоточну жену (Лк 7, 11-16); згрчену жену (Лк 13, 10-17); губаве (Лк 17, 12-19); слепца из Јерихона (Лк 18, 35-43); немоћног из бање Витезде (Јн 5, 1-15); слепог (Јн 9, 1-38). Такође, Христос чини чуда васкрсења из мртвих, Он васкрсава сина удовице из Наина, (Лк 7 11-16), кћер Јаирову (Лк 8, 41-56) и Лазара из Витаније, Његовог пријатеља (Јн. 11, 1-44). Исцељења која врши Господ Исус Христос показују Његову смерну и милосрдну љубав према људима, али ова исцељења имају и пророчки смисао, она су почетак Царства Божјег у свету, почетак коначног исцељења које ће се остварити у новом небу и новој земљи, где неће бити суза и смрти (Отк 21, 1-4), јер ће јавно Васкрсење бити коначно исцељење свих људи од смрти.
Из Васкршње посланице Патријарха румунског Данила
Извор: basilica.ro, СПЦ