На празник Благовести и Крстопоклону недељу, Његова светост Патријарх московски и целе Русије Кирил служио је 7. априла 2024. године архијерејску Литургију Светог Василија Великог у Благовештенском саборном храму Московског Кремља.
Његова светост је на овај дан прославио 55 година свештенства. Пре тачно 55 година, 7. априла 1969. године, на празник Благовести Пресвете Богородице, за ђакона је рукоположен монах Кирил (Гундјајев), тада студент Лењинградске богословске академије.
Његовој светости на Литургији саслуживали су: митрополити Григорије, управник послова Московске патријаршије, први викар Патријарха московског и целе Русије за Москву, Антоније волоколамски, председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије; Никандр нарофомински, председник финансијско-економске управе Московске патријаршије; архиепископи одинцовски и красногорски Тома, начелник Административног секретаријата Московске патријаршије, ректор Богојављенске катедрале у Москви, Савва зеленоградски, заменик управника послова Московске патријаршије; епископ раменски Алексије, лични секретар Његове светости Патријарха Кирила; протопрезвитер Владимир Диваков, секретар Патријарха московског и целе Русије за Москву; игуман Јоан (Лудишчов), игуман Сретенског ставропигијалног манастира у Москви, в.д. ректор Сретенске богословске академије; протојереј Вјачеслав Шестаков, настојатељ храмова Патријаршијског метохија у Зарјадју у Москви; јеромонах Јелисеј (Менаилов), настојатељ Новоспаског ставропигијалног манастира у Москви; митрополитско свештенство.
На посебној литији узнесене су молитве за Његову светост Патријарха Кирила, који се потом обратио верницима предстојатељском речју:
„Искрено вам свима захваљујем што сте се молили за мене, што смо данас заједно одслужили Литургију. И осетио сам да се данас за мене не моли само побожно стадо под сводовима ове цркве, него и многи, многи у нашој Цркви. Уосталом, саборна молитва за Патријарха није изражена само у статутарном помену на свакој служби – знам да овом статутарном помену људи придодају и срдачан уздах Господу за помоћ Патријарху у ношењу крста.
Пре 55 година – добро се сећам тог дана – служена је служба у Тројичком саборном храму Александро-Невске лавре. Чекајући ђаконску хиротонију, ја сам, очекивано, стао испред иконостаса са сасудом за архијерејски абдест и одједном чуо прокимен: Проповедајте дан у дан спасење Бога нашега . И нека сила ме просто пробола. Рекао сам себи: ово треба да буде симбол твог живота, ово треба да буде знак твога живота – да из дана у дан проповедаш спасење Бога нашег .
А Господ је тако напредовао, да је на свим оним местима где ме је јерархија, по промислу Божијем, упућивала, било то лењинградске богословске школе, Смоленска епархија, затим одговорна служба председника Одељења за спољне црквене везе, а затим Патријаршијско служење – за све ово време сам осетио Божију помоћ. Осећао сам да ми Господ помаже да евангелизујем. И то не само током црквених беседа, већ и када настојим да у све чинове које Патријарх мора да изврши, укључим Јеванђеље, јер су само тада испуњени спасоносним садржајем. Чак и административна, економска, дисциплинска и многа друга питања добијају спасоносни значај за људе и за самог Патријарха управо када су испуњена силом благодати Божије. Овим речима – Проповедајте спасење Бога нашег из дана у дан – живим до данашњег дана.
Извор: Руска патријаршија
