Select Page

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије вечерас, 1. фебруара 2024. љета Господњег, казао је на Светосавској академији на Цетињу, да је личност Светога Саве као сунце, која  је обасјала и наш православни српски род и нашу прошлост и историју, нашу културу, наше стваралаштво јер он је тај који је покренуо стваралачке моћи у нашем народу.

По његовим ријечима наша историја се може дијелити до Светога Саве и послије Светога Саве, када видимо један замах, напредовање нашег рода у сваком погледу те да до Светог Саве нијесмо били још у вјери утврђени како ваља, „нити смо се довољно били опредјелили да ли Истоку или Западу“. Указао је и на то да се његов отац Стефан Немања – Свети Симеон Мироточиви изричито опредјелио за православље, тако да послије њега више није било дилеме у том смислу јер за таквим личностима, као што је Свети Сава и Свети Симеон, иде цио народ.

„То су Божији угодници. Наравно, морамо увијек поменути, он је први српски архиепископ, оснивач самосталне аутокефалне Жичке архиепископије Српске православне цркве. Оснивач њених епископија, међу којима је Зетска од почетка заузимала друго мјесто, одмах послије Жичке архиепископије. Међутим, сво то наслеђе које нам је оставио Свети Сава, то треба посебно нагласити, оно живи, оно је живоносно зато што му је Свети Сава удахнуо дух, душу, силу, благодат Духа Светога и нашој Цркви и нашој просвети и нашем стваралаштву. Тако да је он у сваком погледу, тако га је Бог одредио да буде наш коријен у Христу Исусу Господу нашем, који му је дао ту благодат да буде апостол и просветитељ српскога народа“, бесједио је Високопреосвећени Митрополит.

Свети Сава јесте српски светитељ, али и васељенски и има толику ширину духа, толике заслуге да се, како је казао, може упоредити и са  Христовим апостолима и често се прославља као равноапостолни.

„Он је српски народ у то вријеме укључио у заједницу просвећених хришћанских народа православних, али и културних и цивилизованих народа Европе и то са пуним достојанством, са достојанством краљевине и са достојанством самосталне Архиепископије жичке. И толико је снажан тај печат Светога Саве да се по њему препознајемо и до дана данашњега и не само да се он и дан данас препознаје, него он како вријеме пролази све више и више свијетли“, поручио је Владика.

Нагласио је да је посебно значајно, иако то званично у Црној Гори данас није, што смо у нашој историји Светога Саву прослављали као школску славу.

„А на неки начин кроз ове духовне академије, гдје имамо доста дјеце и омладине, и дан данас га прослављамо као школску славу и није то случајно, зато што нијесмо могли наћи бољега узора за просвету и за културу и за духовност. Нијесмо могли наћи комплетнију личност од Светога Саве коју бисмо истакли пред нашу дјецу која се уче и свјетским и духовним наукама, и знању и врлинама. Он је то све на најсавршенији божански начин спојио у својој личности. Хвала Богу, иако је ова наша академија на Цетињу скромна, она је пуна душе, пуна срца, пуна љепоте, понајвише зато што зрачи вјером, али и братском љубављу и слогом, оним што је Богу и Светоме Сави најмилије. На здравље и срећна ова свечаност“, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у свом  поздравном слову на Светосавској академији на Цетињу.

Светосавску бесједу произнио је Иван Петровић Његош, док су у програму учествовали: ученици Богословије Светог Петра Цетињског, гуслар Мидо Тодоровић, хармоникаш Петар Балабан, етно појац Тијана Вучетић, хор и полазници вјеронауке са Цетиња, као и полазници музичке школе са Цетиња.

По завршетку Светосавске академије Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је дјеци подијелио пакетиће.

Весна Девић

 

Pin It on Pinterest

Share This