Select Page

Фотије Кондоглу, иако низак растом беше смирени Џин, по речима наслова његове књиге “Смирени џинови“, која представља описану његовим пером изабрану колекцију Житија светитеља. Заиста, без преувеличавња, ова личност скоро потпуно непозната у народу српском, представља једног од најзначајних духовних и културних обновитеља православне уметности и духовности минулог 20. века. Кад кажемо уметности треба имати у виду вишеструке таланте Богом дане које је Фотије Кондоглу умножио на славу Божију као сликар-иконописац. а тако исто као и књижевник.

Фотије Кондоглу, избеглица из Ајвалије у Малој Азији, беше сликар који је студирао у Атини, Паризу, Шпанији и Португалији, изучавајући дела великих мајстора уметности, а посебно свога сународника Ел Грека, као што се види са неколико копија које је насликао, а од којих је једна Don Diego Covarrubias у Националној галерији сликарства у Атини.

Врло рано је остао без оца тако да се о његовом образовању старао његов стриц игуман Манастира Свете Параскеве у Ајвалији Стефан Кондоглу, што је пресудно утицало на његов даљи живот. Дубоко у његову душу усадила се љубав ка богослужбеном животу Православне цркве и лепоти византијских манастира. Тај духовни пламен током његовог живота непрестано се разгоревао у њему, што му је помогло да своја уметничка и књижевна дела осмисли православном духовношћу.

Управо захваљујући православној духовности читавог живота остао је везан за своју окупирану малоазијску отаџбину Ајвалију, тако да је у написао и књигу “Ајвалија, моја отаџбина“, о животу православних Грка у њој. У причи „Јутрењујући раном изјутра“ описује Свету литургију у манастиру свога стрица игумана Стефана, док у причи „Светлост вечерња“ носталгично се сећа светогорског калуђера како са тихим гласом певуши “Светлости тиха“.

О значају његовог књижевног дела најбоље говори један од најзначајних грчких писаца 20. века Никос Казантзакис, који након што је прочитао од Фотија Кондогла “Житије Светог новомученика Георгија Хијоског“, истог трена од узбуђења је кренуо из Егине у Атину ка Фотију да му саопшти да је написао најбоље дело грчке књижевности што је дотад читао. Смирен какав је био читав живот, братски му је одговорио, одмахујући руком да то није битно, него да седне и да се почасте јелом и пићем. Фотије Кондоглу од првог момента доласка у Атину одмах је ступио у најужи интелектуални круг Грчке, поготово након објављивања његовог првог романа Педрос Казас 1920. године, захваљујући којем је добио позитивне критике од многих писаца, а и сам Казантзакис описују то дело као нови вал у грчкој књижевности.

Истовремено са књиживним радом неуморно црта и слика, путује на Свету Гору где изучава византијски живопис, а приликом радне посете Музеју коптске уметности у Каиру проучава надгробне портрете из Фајума. Потпуно се посвећује изучавању православног предања и грчке византијске уметности, што ће допринети да буде први обновитељ византијског иконописа. Постаје професор Сликарстава и Историје уметности на Америчком колеџу у Атини и окупља око себе групу телентованих  ученика, који ће се после одвојити од њега и постати једни од најзначајних савремених грчких сликара попут Егоноупулоса и Царухиса.

Захваљујући систематском изучавању византијског фреско живописа убрзо почиње да фрескопише по атинским црквама, а поготово се издваја једна од најстаријих атинских цркви, чувени Универзитетски храм Богородице Капаникареје. По личном свеодачансту, које се чува из преписке са ђаконом- иконописцем Дмитријем Касолом, сам Фотије Кондогу наводи да је за време ратних година Другог светског рата сликао у олтарској апсиди Богородицу “Ширу од Небеса“ по узору на фреске из 11. века, пошто храм датира из тога периода.  У своме иконописачком – сликарском опусу Фотије Контоглу избегавао је импресионистичку палету и користио пригушен монохроми колорит Критске школе, сматрајући да тако изражава византијску традицију. Ипак временом његова палета је постала светлија, тако да су једни од задњих храмова где је сликао у Атини, Светог Николе Като Патисија и Светог Георгија Кипсели, добили свечани тон колорита Македонске школе.

Као византијски иконописац Фотије Кондоглу био је дубоко молитвена личност, што сведочи и једна протина кћи са Родоса гђа. Стаматија Спиропулу. Наиме, тих педесетих година 20. века Фотије је сликао фреске у Благовештењској цркви на Родосу где је служио њен отац и по њеном сведочансту врло често га је затицала да се на скелама читав сат моли пре него што дохвати четкицу да би живописао фреске. Такође је био изврстан византијски појац, тако док је сликао светитеље врло често је појао њихове тропаре или чак читаве празничне катавасије. Слава Богу сачувани су снимци појања Фотија Кондогла и то се може наћи на интернету. А о живој вери Фотија Кондогла сведочи и догађај када је требао први пут да се наслика икона Светог Јефрема из Неа Макри, да се сам светитељ јавио пред њим услишујући његову молбу како да га наслика. Та икона може да се види и целива наспрем моштију Светог Јефрема у његовом манастиру надомак Атине у Неа Макри.

Као иконописац ликова светитеља и писац њихових житија, Фотије Кондоглу уједно је био и подражаватељ њихових живота потпуно предан светотачком предању. Пошто је од малена научио, поред свога стрица игумана Стефана, да изучавање наука, па макар биле оне и црквеног карактера, без духовног руководства искусног духовника може да одведе човека ка протестантском начину размишљања, па чак и ка атеизму. Стога, увек веран светоотачком предању Фотије Кондоглу имао је за исповедника једног од најомиљенијих савремених стараца – Преподобног старца Порфирија. А то је посведочио и сам Свети старац Порфирије у разговору са чувеном православном мисионарком у Африци госпођом Ставрицом Захарију, која је била полусестра Фотија Кондоглу, да му је долазио на исповест у болничку капелу Светог Герасима на Омонији.

Фотије Кондогу осим што је био сликар-иконописац, књижевник и писац житија, одличан црквени појац, био је и исповедник православне вере. То се може видети из неколико чланака и брошура које је написао у исповедничком духу, као “Истинско богословље“,  где критикује православне да треба да изучавају Свете оце чија су дела објављена у издању Патрологије Migne, али и то издање је по мишљењу Кондогла за научнике, а не за верујуће, јер је одштампано на старогрчком језику који слабо ко разуме од савремених Грка. Годину дана пре блаженог упокојења 1964. године изашла је из штампе брошура “Шта је Православље и шта је Папизам“. У тој сажетој брошури „једног верног чеда Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве“ како себе назива, Фотије Кондоглу излаже погрешна учења папизма и истинско учење Православне цркве.

За свој допринос грчкој уметности и књижевности награђен је од Грчке академије наука и уметности 1962. године. А од тада па до данас одржане су многе изложбе са радовима Фотија Кондогла, научне конференције, док су његове књиге доживела вишетиражна издања. А његове иконе и слике се налазе у музејским и приватиним колекцијама широм света док његове фреске које се налазе у разним црквама по читавој Грчке, сведоче о једном великом човеку који је, презревши сву овоземаљску славу, сву своју уштеђевину потрошио помажући и школујући децу сиромашних, не остављајући ништа за себе, сматарајући да само тако може бити истински ученик Христов.

Блажено упокојење великог Фотија Кондолга није могло проћи без личне крсно-васркрсне гоглоте. Наиме 1963. бива повређен у саобраћајној несрећи која се десила у атинском предграђу Вула и читаве две године се намучио по болницама. После задње операције 1965. године добива постоперативно тровање од чега се и упокојио. Баш тога часа док је испуштао душу, његова жена Марија, са којом је добио кћерку Деспо, усрдно се молила за њега кући и одједном је видела небеса отворена и душу свога супруга Фотија да се налази у неописивој светлости у наручју Светог Јефрема из Неа Макри. По жељи самог Фотија Кондогла, а уз благослов свете игуманије Макрине, његово тело је сахрањено у Манастиру Светог Јефрема у Неа Макри, док му се душа заједно са Светим Јефремом винула у Царство небеско ка Господу нашем Исусу Христу и свима Светима заједно са Богородицом.

Архимандрит мр. Евсевије Меанџија

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This