Софијска богословија Светог Јована Рилског прославила је прошле недеље крсну славу и 120 година од оснивања.
Годишњи догађаји у част јубилеја достигли су врхунац у четвртак, 19. октобра, када Црква прославља Пренос моштију Светог Јована Рилског (Нови календар). Божанственом литургијом за празник началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит ловечки Гаврило заједно са још десет архијереја Бугарске цркве и мноштвом свештенства, међу којима и о. Нелутс Оприја, представник Румунске патријаршије у Бугарској, јавља Бугарска православна црква.
Присуствовао је и Његово високопреосвештенство Митрополит великотрновски Григорије, бивши ректор Богословије, наводи се у извештају.
Служба се певала антифоно, уз византијски хор, и хор састављен од ученика Богословије.
Његова светост Патријарх Неофит упутио је честитку, позивајући ректора и све запослене у Богословији да буду достојни наследници својих предака: „Наставите њихово апостолско и просветитељско дело са ревношћу и марљивошћу. Проучите и следите завет Рилског пустињака, заједно са целокупним подвижничким и духовним предањем Цркве Христове.“
У свом говору Његово преосвештенство Епископ бранички Пахомије, садашњи ректор Богословије, говорио је о школи као о „дому мудрости, где се млади из целе земље и шире обучавају и васпитавају врлинама Христовим, спремни да постану достојни свештеници и учитељи“.
Затим је наставио: „Једна од најважнијих ствари коју су млади у Богословији научили, уче и научиће је да је човек најдрагоценија творевина Божија, да носи Његов бесмртни лик. Духовно васпитање је учење о увек присутној истини да човек води порекло од Бога; да је човек позван да буде сарадник Творцу и да му је обећана вечност.“
Присутним архијерејима поклоњене су епископске панагије са иконама Светог Јована Рилског, а свим званичним гостима уручене су иконе вољеног бугарског светитеља.
Прослава је завршена фотографисањем и пријемом у сали Богословије
Богословија Светог Јована Рилског је главна образовна установа Бугарске цркве. Њој је претходила Богословија у Самокову, основана 1876. Богословија се касније преселила у престоницу када је градско веће поклонило плац.
Изградња нове Богословије почела је 1902. Комплекс је завршен крајем 1902. године и освећен 20. јануара 1903. Богословска црква Светог Јована Рилског отворена је 26. октобра 1904. године.
Током Балканских ратова (1912-1913) и Првог светског рата (1914-1918) комплекс Богословије је коришћен као ратна болница, а касније је у њој отворен Пољопривредни факултет. Догађаји после Другог светског рата довели су до насилног пресељења Богословије у Черепиш и коришћења комплекса Богословије у Софији као штаба Совјетске армије (1944-1946), од стране Савеза совјетско-бугарског пријатељства (1946-1946). 1950), а касније је била и Палата пионира (1951-1990).
У пролеће 1990. године, зграде Богословије су враћене Светом синоду и поново се кренуло са образовањем.
Извор: https://orthochristian.com/156879.html
Превела Љиљана Поповић
