Select Page

Светом архијерејском литургијом коју је данас, на празник Светог пророка Илије Тесвићанина, уз саслужење протојерејâ Жељка Ћалића и Предрага Катанића и ђакона Зарије Вуковића, у молитвеном присуству вјерног народа, служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у Цркви Светог Василија Острошког – Ружици на Сињајевини, почео је црквено–народни сабор који се од 1894. године, када је ова светиња подигнута, традицонално одржава на Илиндан.

По заамвоној молитви Митрополит Јоаникије је благосиљао славске дарове, а потом је благословио сабране и честитао славу.

Истичући да је прије него што је у овај свијет дошао Господ Исус Христос, Бог слао велике и знамените личности своме народу, међу којима је и Свети пророк Илија, Владика је казао да је он на најчудеснији начин давно прије Христа изобразио Његов живот својим животом:

„На такав начин по Божијем промислу, припреман је долазак Христов у овај свијет, што су ранији велики Божији угодници, нарочито пророци, имали Христову силу у своме срцу и уму и у својој души, јер су могли чинити превелика и преславна чудеса, као што је Господ Исус Христос касније чинио“, бесједио је Владика, подсјетивши да је Господ рекао својим ученицима да ће и они чинити чудеса као што је Он чинио, јер ће им дати ту силу. Бог са неба је давао ту силу и прије Христовог доласка појединим знаменитим личностима, али разлика између њих и Христа, појаснио је, што су они ипак били смртни људи, као и ми, а Господ је силом свога Божанства сатро смрт и васкрсао из мртвих и свима онима који у Њега вјерују дао је ту благодат да саваскрсну са Њиме, да уживају у слави и сили и свијетлости Његовог васкрсења и новога живота.

Говорећи о богатом житију Светога пророка Илије, поменуо је само једну ствар – завршетак његовога живота овдје на земљи пошто је учинио промнога чудеса и многе људе обратио од таме ка свијетлости и у њихова срца унио вјеру и водио их правим истинитим путем, свједочећи Бога живога у народу који је, како је он говорио, храмао на оба кољена.

„Он није отишао из овога свијета као остали људи, него је био узнешен на огњеним колима на небо, а тиме је изобразио Христово вазнесење на небо. Није то Господ њему дао, колико год био заслужан. ради њега, него као великог и преславног пророка Он га је наградио на крају његовога живота да најави Христово вазнесење на небо и сједење у слави Божијој, што је посвједочено да је кад се Христос вазнио на небо сјео са десне стране Бога и Оца“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Даље је образложио да је то тако учињено да Христос у љуској природи се вазнесе на небо и сједне са десне стране Бога и Оца, да људска природа буде са десне стране Бога и Оца, како бисмо сви ми заједно са Њиме имали удио у Његовој вјечној слави. Он као Спаситељ – глава Цркве, све нас је удостојио те вјечне и непролазне славе Божије.

Свети пророци су најављивали, проповиједали, предосјећали, предвиђали долазак Христов, а ми православни хришћани, нагласио је, живимо у тој благодати као заједница у Тијелу и Крви Христовој, као један богочовјечански организам, као заједница Светих која је прожета Божијом љубављу, милошћу, истином и правдом.

„Зато ми православни хришћани, када смо толико почаствовани од Бога живога и Спаситеља нашега Исуса Христа, да живимо новим животом у вјечној и непролазној радости и љепоти коју већу овдје доживљавамо, која се пројављује из Царства небескога и обасјава нас када се год саберемо на Свету службу Божију, посебно када се припремио и удостојима Светих тајни Христових, имамо посебну обавезу да свједочимо Божију љубав, истину и правду“, казао је Митрополит, поучавајући сабране да ћемо то најбоље посвједочити тако што ћемо имати љубав према ближњима својим, која извире из Божије љубави. Када се Божија љубав дотакне наших срца и мисли, онда се ми оспособљавамо да ту љубав ширимо у овоме животу и да је свједочимо и распрострањујемо, да она прожме наша срца и нашу заједницу, почевши од породице или манастира, и онда даље цио овај свијет.

Подсјетивши да је Свети пророк Илија један од најпоштованијих светаца, коме су све наше горе посвећене, истакао је да скоро да нема ниједне планине гдје се по старом обичају на Илиндан народ не сабира и не празнује, нарочито тамо гдје су подигнути Свети храмови Божији:

„Ево овде је подигнут љубављу и жртвом ваших предака Храм Светога Василија Острошкога, али када се овдје сабирамо на Светог пророка Илију, на такав начин празнујемо и Светога Василија и Светога пророка Илију заједно. Свети Василије, светац из рода нашега српскога православнога, такође је Христа у своме срцу носио и љубав Божију и њоме је чудотворио и за вријеме свога живота, али га је Бог обдарио премногим чудесима нарочито послије његовог упокојења, која се непрестано изливају преко његових светих моштију.“

Као много важно је нагласио да треба да поштујемо и остале Божије угоднике као што је Свети пророк Илија, који је можда један међу најпознатијим светим пророцима по броју чудеса која је учинио и по великим и преславним знамењима и опоменама које и сада чини као и у вријеме свога земаљскога живота. Оне који иду правим Божијим путем оснажује да буду још снажнији, чвршћи и вјернији, а оне који залутају и одступе и почну разарати Цркву и вјеру, као што то често бива, веома строго опомиње.

Позивајући сабране да заблагодаре Богу што су се данас у слави Божијој на овај свети празник сабрали, а Света служба је највеће и најузвишеније благодарење, Владика је казао да се треба исто тако сјетити и заслуга предака који су имали потребу да на овој високој планини подигну цркву:

„Да на такав начин посвједоче своју вјеру, али исто тако и да оставе завјештање своме потомству, али и велики задатак, да чува своју вјеру и своју душу и своје светиње као што су они у своје вријеме чували вјеру и љубили своју Свету православну цркву и светиње“, казао је Митрополит Јоаникије, додавши да је овакву цркву у овоме суровоме мјесту могла подићи само велика љубав и жртва, као и велика народна слога те да је у то вријеме она била једна од већих цркава у Црној Гори.

На крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је поручио:

„Нека свима буде на радост, срећу и на здравље овај празник, нарочито нашим домаћинима, има их више, а међу њима је и Удружење за заштиту Сињајевине. А најбоље ћемо заштитити Сињајевину ако будемо одржали живот на њој. Дужни смо да бранимо чист ваздух, чисту воду и незагађену природу, да овдје можемо изаћи са радошћу, да можемо своја стада напасати и да се можемо овдје сабирати као што су се сабирали наши преци, којих треба да будемо достојни. Заштитићемо Сињајевину ако будемо сложни и ако будемо радили о добру и ишли Божијим путем као и наши преци, даће Бог.“

Служен је и помен бјелопавлићким јунацима сахрањеним код цркве Ружице на Сињајевини, који су своје животе положили за одбрану вјере и слободе.

Заједничарење је настављено уз трпезу хришћанске љубави и пригодан празнични програм.

+++

Цркву Ружицу саградили су Бјелопавлићи 1894. године на мјесту које им је књаз Никола I Петровић Његош 1881. године дао због заслуга у ослободилачким ратовима против Турака. Од тада бјелопавлићке породице издижу преко љета са својим стадима на овај катун, а за Илиндан се традиционално сабирају са свих страна. То саборовање није прекидано ни у вријеме полувјековне безбожне комунистичке тираније када је ова светиња била у рушевинама и у њу утјеривана стока.

Прву послијератну Свету литургију на зидинама порушеног храма служили су 1982. године, тада јеромонаси и професори Богословског факултета у Београду, потоњи Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и Владика захумско-херцеговачки Атанасије. Тада је полако, још увијек са страхом, почело да се говори о њеној обнови. Тачно послије десет година, на Илиндан 1992. године, Митрополит Амфилохије је освештао цркву Ружицу, обновљену трудом, љубављу и прилозима Бјелопавлића и других добротвора. Од тада прослава Илиндана, како и доликује, почиње саборном молитвом и Светим причешћем.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

Pin It on Pinterest

Share This