Izaberite stranicu

Награда „Макаријево слово“ Удружења књижевника Црне Горе за животно дјело, припала је књижевнику и филозофуМилутину Мићовићу за ,,књижевно-филозофски опус високих етичких и естетских домета у српској књижевности и очување ћириличног писма”, и биће му уручена 17. јула на ауторској књижевној вечери, која ће се одржати у плавој сали Српске куће у Подгорици са почетком у 19 часова.

О Мићовићевом дјелу као и најновијој књизи „Седам кругова“ говориће књижевни критичар Милорад Дурутовић и књижевница Милица Краљ, док ће одабране стихове читати Драган Алорић.

У саопштењу жирија између осталог је наглашено: „Милутин Мићовић, пјесник, прозаиста, есејиста и колумниста, присутан је на књижевној сцени скоро четрдесет година, потврђујући своје истакнуто мјесто и ширим културним дјеловањем као уредник и писац предговора за дјела Његошева и Краља Николе, организатор „Дана Његошевих“ и учесник многих научних и књижевних конференција, симпозијума и међународних фестивала поезије. Његово укупно стваралаштво је управо у знаку оног светог и светлог Макаријевог слова којим бранимо своје постојање и трајање.“
Милутин Мићовић, пјесник, есејист, романописац, до сада је објавио књиге поезије: „Жива вода“, „Врата“ (двокњижје), „Кућа и Хлеб за путнике“, „Трагови будућности“ (превод на руски Андреја Базилевског), „Дан ноћ“ (избор из поезије, роман „Разорени град“ и књиге есеја: „Тако су говорили Црногорци“, „Писма из Уранополиса“, „Српски лавиринт и црногорски минотаур“, „Његош и савремена Црна Гора“, „Његошева Луча“, „Луче у тами Црне Горе“, „Седам кругова“ (поезија). Приредио је зборнике „Духовно и политичко биће Црне Горе“ (2002), „Његош наш савременик“ (2002), а као уредник манифестације Дани Његошеви приредио је четири зборника: Дани Његошеви од 2008-2014.; написао је предговор за Сабрана дјела краља Николе (2009), написао је и предговоре за прве преводе Луче Микрокозма, на руски и румунски језик (Москва, 2016. Букурешт, 2021). Аутор је предговора за двојезично издање (српско-руско) Његошеве Биљежнице (Београд-Никшић, 2019).

Милутин Мићовић је добитник престижник књижевних награда и признања: „Марко Миљанов“ (1992), Награде Библиотеке „Његош“ из Пећи, (1996), „Миодраг Ћупић“ (2018), Ордена В. В. Болотова (Русија, 2010), Признање Савеза писаца Русије (2014), Међународне награде Пор-тиле Поезиеи (Румунија, 2018), Медаља за подвижништво и мајсторство на благо руске литературе (Савеза писаца Русије, 2021), Печат Херцега Шћепана (Трг од ћирилице, Х. Нови, 2021) и државне награде „Мирослављево јеванђеље“ (2021).Предсједник је Књижевног друштва „Његош“.

О Мићовићевом књижевном стваралаштву оглашавала се како домаћа тако и свјетска књижевна критика, издвајајући руску. Тако Ефим Беренштејн из Русије сматра: „Да би се могло проникнути у Мићовићеву поезију, мора се имати на уму да су религиозни, философски и естетски принцип у њој сливени у једно. У његовој поезији присутан је дијалог с Платоном („свет идеја“ и „свет ствари“) и са Ничеом, његовом идејом „вечног повратка“ и човековог надилажења себе, то јест, идејом вечног унутрашњег духовног раста човека; Мерешковског, са његовом концепцијом „две бездне“, али енергија која дефинише стваралаштво овог песника је религиозно-православно начело.“ За Наталију Даниловну Блудилину, (Московски универзитет) поезија Милутина Мићовића јесте „налик пламену, ријеч-симбол, његова поезија прониче у све аспекте бића у све свере свијести и у сваком аспекту показује другачију суштину, у свакој свери има другачију сврху.“

Књижевно друштво Његош

Pin It on Pinterest

Share This