“Видовдански гласник настоји да између два Видовдана, класификује, вреднује и бележи све оно важно што се дешавало у култури Косова и Метохије у протеклих годину дана“, рекао је главни и одговорни уредник часописа Живојин Ракочевић.
Ауторски текстови, прикази и критике које се односе на савремено уметничко стварање из области књижевности, ликовних уметности и историје део су најновијег издања Видовданског гласника које је промовисано у Дому културе „Грачаница“.
„Видовдански гласник на жив, креативан и критички начин настоји да уочи главне маркере и главне правце у којима се креће култура Косова и Метохије у најширем могућем смислу. Зато је јако важно да се међу корицама Видовданског гласника нађу најважнији ствараоци из области књижевности, ликовних уметности, да имамо текстове из историје који критички, врло аналитички и научно обашњавају нашу стварност. Видовдански гласник је периодично гласило које у најшире захвата стварајућу културу“, рекао је његов издавач и директор Дома културе „Грачаница“ Живојин Ракочевић.
Говорећи даље о садржају управо објављеног броја, он је подсетио на реченицу професора Драгомира Костића.
„Стварање је важно у свим условима, то је исконска жеља неких људи, уметника пре свега, да уређују или поправљају свет у коме живе. Не могу га променити, али га могу учинити сношљивијим, лепшим него што стварно изгледа“, цитирао је он део једног објављеног текста.
Историчар Александар Гуџић је истакао да су текстови за Видовдански гласник писани читким и једноставним стилом што омогућава брзо и незамарајуће читање, а неки од њих нуде нове и до сада мало познате чињенице.
„Оно што вреди прочитати из историје су текстови Петра Ристановића ’Уједињење, национализам и идеологија’, где аутор, иначе виши научни сарадник Института за српску културу Приштина-Лепосавић пише о околностима под којима је формирана Ослободилачка војска Косова (ОВК). Још један занимљив текст, који је написала Ивана Женарју, такође виша научна сарадница Института за српску културу Приштина-Лепосавић, говори о новомученици Босиљки Пасјанској. Обрадила је легенде и народну причу о њој и како је она заслужила да буде проглашена за светитељку“, казао је он.
Песник Ратко Поповић је подсетио на настанак Видовданског гласника 1992. године.
„Ми смо ово гласило покренули на тај начин што смо се једног дана окупили у Приштини, у једној кафани пензионера, и ту донели одлуку да се од ове године установи излазак Видовданског гласника. Први број је изашао 1992. године, а у редакцији су били: Ратко Поповић, Радослав Златановић и Слободан Костић. Ово је гласило трајало и истином зрачило и када је било најтеже, 1999. године, нашла се могућност. Људи добре воље су тада помогли и тај број је изашао“, присетио се он.
Издавач Видовданског гласника је, уз подршку Општине Грачаница и Министраства културе Владе Републике Србије, Дом културе „Грачаница“.
Извор: Радио КиМ
Фото: Радио КиМ
