Select Page

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на седници одржаној 22. маја 1991. године донео је одлуку о васпостављању Епархије осечкопољске чијој територији је додата и Барања.

У састав васпостављене Епархије осечкопољске и барањске улазе: Архијерејско намесништво вуковарско и Архијерејско намесништво осјечко из Епархије сремске, Архијерејско намесништво барањско из Епархије бачке, те седам парохија и црквених општина западно од Осијека из Епархије славонске. Сутрадан, по васпостављању Епархије осечкопољске и барањске, 23. маја 1991. године, Свети Архијерејски Сабор бира високопреподобног архимандрита Лукијана (Владулова) за првог епархијског архијереја, чије ће седиште бити у Даљу.

После хиротоније у епископски чин 14 .јула 1991. године у карловачкој Саборној цркви, Његова Светост Патријарх српски г. Павле је извршио устоличење епископа Лукијана уочи Преображења 18. августа 1991. године, у ратним условима, у храму Светог великомученика Димитрија у Даљу. Одмах по устоличењу, вредни и Цркви увек одани епископ Лукијан почиње организовање живота на повереној му њиви Господњој. Поводом 17. годишњице од васпостављања Епарије припремљен је и штампан Први шематизам Епархије осечкопољске и барањске, у коме поред историјског прегледа читалац може сазнати о активностима и неуморном раду епископа Лукијана. На братском састанку одржаном крајем 2015. године епископ Лукијан је благословио издавање споменице поводом 25. годишњице Епархије, у којој би се требало осврнути на важне догађаје и промене у периоду од 1991. до 2016. године. Задужио је протојереја-ставрофора Михајла Маријанца, архијерејског намесника барањског и пароха у Дарди, да изабере Уређивачки одбор и уреди споменицу. Како се епископ Лукијан 2016. године разболео, а у међувремену и упокојио, са тим активностима се на кратко застало. Сахрањен је 29. маја 2017. године, на празник Светих словенских просветитеља и учитеља Ћирила и Методија. За администратора Епархије осечкопољске и барањске постављен је Преосвећени Епсикоп бачки Иринеј, који је подарио свој архијерејски благослов да се ово дело приведе крају.

Поштовани читаоци, немојте нам замерити ако ово наше дело није онакво какво би ви мислили да треба да буде. Наша намера је била да се не заборави историја Срба и Српске Православне Цркве на овим просторима у време када то није било једноставно и лако. С једне стране ратна дешавања и све невоље које рат собом носи, а с друге стране период тзв. „мирне“ реинтеграције простора који обухвата Епархија осечкопољска и барањска у састав Републике Хрватске. Једини ауторитет имала је Црква, а блаженоупокојени епископ Лукијан свако литургијско и друго сабирање оплакао је и световао и позивао свој народ на опстанак на овим просторима и чување својих домова, храмова и гробова. Они који су га послушали градили су или граде светиње како физичке тако и духовне природе. Ова споменица нека буде упаљена воштаница за покој душе блаженоупокојеног епископа Лукијана.

Епархијски уређивачки одбор

Извор: Епархија осечкопољска и барањска

Pin It on Pinterest

Share This