Матица српска, најстарија српска књижевна, културна и научна институција представљена је у петак, 2. јуна, у оквиру „Дана Светог Јована Владимира” у Бару.
У програму “Матица српска – јуче, данас и сјутра”, који је одржан на платоу испред Саборног храма Светог Јована Владимира, учествовали су проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.
Гостима је добродошлицу, у име домаћина, пожелио отац Јован Пламенац, осврнувши се на рад институције која на добробит српског народа постоји близу 200 година и представља стожер српске националне свијести.
Проф. др Драган Станић је казао да је Црна Гора била мјесто великог културолошког памћења које нас доводи у велике историјске дубине, па и оне митске просторе у којима слутимо и оно што није чак забиљежено, али у памћењу народа је остало као нека врста завјета. Казао је да нису сви народи такви да се држе завјета који су преци оставили. Многи, будући да немају јасно своју историју, оно на шта би се ослонили, морају да измишљају сопствену прошлост, конструишуу чињениц. Професор тврди да српска историја није таква. Она нам је већ од средњег вијека, захваљујући прије свега великом Светосавском завјету, а прије тога још Кирило-методијевскоме завјету, дала и вјеру и писменост и начин да биљежимо сопствена историјска и културна искуства, а онда са Светим Савом цијелина српског народа је добила и духовност и пуну свијест о томе шта смо.
„Прилика је да испричамо једну малу причу, која је много краћа од историје српскога народа. Причу која траје 200 година, али 200 година није мало и кад погледамо у историју ових тзв. великих народа. Установе које имају 200 година изазивају респект. Матица српска је један сјајан примјер како су се наши преци борили за то да очувамо самосвијест о томе ко смо и шта смо“, казао је између осталог предсједник Матице српске.
Весна Девић
