„Након инцидента код цркве у Липљану, јуче су на зидовима више кућа у Ораховцу осванули натписи УЧК што је узнемирило српске грађане који у Ораховцу живе у ближем окружењу Цркве. Овај облик застрашивања јасно показује да локални екстремисти, али исто тако и локалне косовске власти, желе да етнички очисте Косово и Метохију од преосталих Срба. Бројни претходни инциденти у Ораховцу и на другим местима то јасно показују“, саопштила је Епархија рашко-призренска.
„Епрахија рашко-призренска апелује на међународне представнике на Косову и Метохији да учине све што је могуће да се смири ситуација и спречи могућа шира ескалација међуетничког насиља. Владика је упутио посебно апел КФОР-у да заштити српски народ, нарочито јужно од Ибра где се од јуче дешавају инциденти који уносе немир међу наше становништво“, истиче се у саопштењу Епархије.
Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије јуче је посетио наш народ у њиховој малој енклави у Ораховцу и пастирски их охрабрио. Мештани су Владику Теодосија дочекали у цркви. Посебно је био велики број малишана које је Преосвећени обрадовао чоколадицама.
О његовој посети известио је Радио Гораждевац, подсјетивши да је Преосвећеног Епископа Теодосија дочекала и једна лепа вест – свештеник Милан Станојевић и његови парохијани су започели радове у цркви Успења Пресвете Богородице како би је припремили за фрескописање.
Владика је својом беседом укрепио и поучио сабрани народ, да буду смирени, трпељиви и да имају љубав према свима, јер онај који има мир и љубав и не жели зло другоме, тај има будућност:
“Знам да нигде није лако, али Господ је рекао: Не бој се мало стадо. Управо те речи се односе на вас овде. Шта значи мало стадо? Мало бројчано, али не мало што се тиче важности и значаја. Господ каже имаћете невоље у свету, али се не бојте, ја сам са вама у све дане. То је Божје обећање, а Господ увек испуни оно што обећа, тако да никада не треба да помислимо да смо сами и да смо остављени, нарочито наша Црква коју не чине само свештеници и монаси већ и сав верни народ. Оно што је значајно у животу, а нарочито када су неке опасности и искушења, да будемо прибрани, да будемо смирени, да будемо трпељиви и, што је најважније поред тог мира којег треба да имамо у себи, да имамо љубав, ону Божанску љубав коју нам је Он подарио, јер са том љубављу апостоли су покорили цели свет и проширили Цркву по целој васељени. Тако да је то најјаче оружје које можемо да имамо. А човек је најслабији кад, не дај Боже, мрзи, зато они који мрзе, они који хоће да граде срећу, своју будућност на неправди, на одузимању права других, на разним поступцима који нису људски, нису по Богу, они не могу иматиу никакву будућност. Тако се не гради срећа ни себи, ни породици, ни деци, ни друштву. Једноставно мржња је као она рђа на металу која чини да тај метал сам од себе нестаје. Тако и човека који има мржњу, та мржња ће га појести.
Треба да имамо љубав према свима јер Господ је рекао: Љубите и непријатеље своје, јер је то победа, не у неком световном смислу већ у оном Божјем, јер онај који има мир и љубав, нема мржњу и не жели зло другоме, тај има будућност. Од малог семена никне велико дрво и тако бива и од хришћама, који имају љубави и исповедају истину и правду и чак су спремни да мученички страдају, они имају будућност. као што је Господ са крста рекао: Оче, опрости им јер не знају шта раде, они који су га распели, пљували, шамарали, викали на Њега, Он се молио за њих и видите да је на крају истина и правда победила.
Господ је победио смрт, васкрсао и нама је дао ту моћ и ту силу да волимо и љубимо друге, а да побеђујемо, да опстајемо и да имамо будућност. То је парадоксално, то људи овог света не разумеју, али Свети који имају Бога у себи разумеју и на крају препуштају Богу суд, да Он одређује и суди. Наше је само да имамо веру у Бога а кад то имамо, Бог ће учинити оно што је за нас најбоље. И кад мислимо да нам није добро и кад страдамо онда Господ окрене то на добро.
Данас је завршена школска година у Богословији, богословци су се данас распустили, али и та школа, и ваша школа овде, и ова деца, и ви овде који сте поред вашег храма, у вашим домовима, на огњиштима – ви исповедате и своју веру, а и држите све оне вредности које смо примили, наследили да сачувамо и да то предамо убудуће другим генерацијама.
Знам да је било графита неких, да су оскрнавили лик Новака Ђоковића, али то је вазда било и биће, немојте да вас изненађује. Ако смо опредељени да живимо на Косову и Метохији, да живимо у Призрену, Ораховцу и другим местима онда морамо унапред да се припремимо стрпљењем, да имамо трпљење и то је можда нека цена коју плаћамо зато што живимо на овим просторима. Али живећи на овим просторима, ми примамо и плату, плату за све то што носимо и подносимо и та плата ће од Бога, а и од нашег рода, стално бити. Треба само да се молимо Богу и да истрајавамо.“
Приредила Весна Девић