Церемонијом уручења награда синоћ је завршено овогодишње, 17. издање Међународног подгоричког сајма књига и образовања. Уручено је 19 признања у 14 категорија. О наградама је и ове године одлучивао стручни жири у саставу: академик Синиша Јелушић, проф. др Славица Перовић и академска сликарка Марина Вешовић.
Признање за најбољег издавача, односно комплетну издавачку продукцију, добили су Завод за уџбенике и наставна средства (Подгорица) и Издавачка кућа „Прометеј“ (Нови Сад).
Како је образложила др Перовић, довољно је само погледати два каталога за 2023. годину које је издао Завод, па схватити које се изузетно вриједно издавачко прегнуће и савршено утемељена идеја о модерном школству и ђаку новога доба крије иза њих.
Захваљујући се Радуле Нововић, испред Завода, рекао је да чине напоре како би били један од најрепрезентативнијих и нејпрепознатљивијих издавача. У фокусу су им уџбеници, али не заостају ни када је вануџбеничка литература за разне категорије читалаца, рекао је Нововић.
Образлажући награду за „Прометеј“ др Перовић је истакла да је ријеч о издавачу који објављује књиге у домену националне и културне историје, антропологије, психологије, етнологије, лингвистике са око 100 наслова годишње, што представља изузетне издавачке напоре, зато што се често ради о капиталним дјелима.
За допринос унапређењу издаваштва и културне размјене у региону, признање је добио иначе почасни издавач овогодишњег сајма, Издавачка кућа „Clio“ (Београд), испред које се присутнима обратио Зоран Хамовић. У образложењу жири наводи да се издавачки концепт „Clio“ одликује профилисаним едицијама најразличитијег и најширег обима.
Онако како бирамо књиге, тако бирамо и људе
Директор и оснивач куће, Зоран Хамовић, казао је при уручењу да му је посебно драго што је „Clio“ међу првима у оквиру Подгоричке иницијативе, добио ово признање.
Подсјетио је на чињеницу да трају већ 30 година, а да је сваки сајам прилика за радост сусрета са колегама издавачима, библиотекарима, читаоцима. Напомиње да књигу не смијемо третирати као робу на пијаци, већ служи да повезује људе, стварајући институције и атмосферy у којој ће се људи међусобно препознати и наћи.
Истакао је и да је књига она која је носилац инструмента мишљења, као најзначајнијег инструмента за покретање било којих промјена.
– Нема више ни љевице ни деснице, ни онога што највише недостаје – довољно критичког мишљења, довољно бунта који чини промјену. Зашто о томе говорим? Зато што је књига темељ сваког од таквих мишљења. Оно што смо 30 година чинили јесте да смо обликовали, објављивали, комуницирали с оним људима који су имали потребу да мијењају друштво, да стварају ону врсте друштвене атмосфере у којој човјек осјећа да је сваког дана боље – рекао је Хамовић, између осталог. Истиче да је зато критериј којим се руководе приликом објављивања књига управо да ли ће те књиге створити неки бољитак појединцу или друштву, и колико ће допринијети нашој слободи. „Онако како бирамо књиге, тако бирамо и људе“, рекао је Хамовић.
За најбољу едицију награђен је „Архипелаг“ из Београда, за своје „Златно руно“. Жири истиче да их је на одлуку опредијелио високи критериј књижевног квалитета и опсег романескне и дискурзивне разноврсности унутар прозе.
Захваљујући на награди, Гојко Божовић, први човјек ове ИК, подсјетио је и на њихове друге едиције, наглашавајући да је књижевност ипак њихово основно поље дјеловања. Јер, „књижевност је посљедњи простор гдје су могући гласови разлике и слободе изражавања, а који се неће међусобно поништавати већ почивати на томе да нас разлике чине бољима“.
Награда за издавачки подухват уручена је ЈУ Народна блиблиотека Будве за Сабрана дјела Стефана Митрова Љубише. Награду је испред библиотеке примила директорка Мила Баљевић, додајући да је то заједнички подухват са кућама „Штампар Макарије“ и „Октоих“. Ове године њима је припала и награда за најбоље опремљен штанд.
Награда за издавачки подухват припала је и Центру за међукултурно разумијевање, издавачу Омеру Кајошају за Сабрана дјела Махмуда Дервиша (I-IV), а чије издавање је помогла Амбасада Државе Палестине. Амбасадор Палестине Раби Алхантоули је преузео награду.
Најбоље опремљена књига овог сајма је „Историја умјетности Црне Горе“, у издању ЦАНУ-а, док је признање за допринос унапређењу дјечјег издаваштва додијељено ИК „Кашмир промет“ из Загреба.
Награду за унапређење електронског стваралаштва добили су Министарство просвјете Црне Горе и Уницеф. За стварање нових читалаца награду су добили дјечији вртићи „Ђина Врбица“ и „Љубица Поповић“, а универзитети Доња Горица, Медитеран и Универзитет Црне Горе за унапређење образовног процеса. Додијељена су и посебна признања и то: Црногорској кинотеци признање за очување филмске баштине и развој филмске културе у Црној Гори; Удружењу Пивљана признање за допринос истраживањима културе Пиве и Дурмитора; Међународном центру за мир из Сарајева признање за допринос објављивању вишејезичких издања; а Сарајевском сајму признање за организовану изложбу награђених радова са тог сајма ове године.
Ж.Ј.
Извор: Дан
Народна библиотека Будве је двоструко награђена: за Издавачки подухват Сабрана дјела Стефан Митров Љубиша и за Најбоље опремљен штанд.
У образложењу одлуке жирија за Издавачки подухват истиче се: „Издања Сабраних дјела Стефана М. Љубише чини пет књига: Бој на Вису, књига друга Приповјести црногорске и приморске, књига 3. Причања Вука Дојчевића, књига четврта Говори и чланци и књига пета Писма. Ово је до сада најпотпуније издање овог паштровског приповједног класика који у разним равнима тумачења потврђује непрекидну актуелност. Издање нам одговара и на битна питања попут: зашто је Стефан Митров Љубиша и као писац и као историјска личност која је обиљежила читаво једно доба важан и данас? Уз то, доказује да се Љубишина дјела данас читају и не само као важан споменик књижевне историје, већ су она и важан оријентир у нашем времену.“
Директорица ЈУ Народна библиотека Будве Мила Баљевић је захвалила жирију на урученој Награди истакавши да је то био заиста велики и озбиљан издавачки подухват, те да оваква награда обавезује.
Образлажући награду за најбоље опремљен штанд, жири у одлуци истиче:
„Штанд Народне библиотеке Будве репрезентује богату савремену дјелатност ове библиотеке која има традицију дугу преко 150 година. Она се показује у мноштву различитих издања од којих су нека заиста изузетна, којима је основна намјера објављивање дјела будванских аутора и аутора који се баве будванским темама. Уз то је Библиотека активан организатор књижевних и ликовних фестивала и трибина на којима се представљају дјела најзначајнијих аутора Црне Горе и региона. Ове године цјеловито представљање Библиотеке добило је још једну димензију: изложбу Старе разгледнице Будве ауторке Ане Зелинске из колекције Арсена Мелитоњана и Кери Реди. Разгледнице приказују Будву на прелазу из 19. у 20. вијек, а изложба упознаје посматрача и са раном етапом у развоју поште на Балкану. Уз то, Библиотека је активан промотер и конституент реализације идеје „Будва-Бока 2028 – Европска пријестоница културе“ највећег пројекта ЕУ из области културе престижне титуле која се додјељује од 1985. године. Цјелокупан ток активности прати превасходна подршка Туристичке организације Будве, затим Владе Црне Горе, посебно Министарства културе и медија које је од стране Владе Црне Горе задужено да пружи неопходну помоћ Општини Будва и партнерима у имплементацији овог пројекта. Надаље, будванска библиотека представља онај неопходни дио пројекта Европска пријестоница културе јер различитим активностима више од двије године активно ради на подстицању кандидатуре остварујући сарадњу са бројним домаћим и иностраним партнерима, институцијама, невладиним сектором, културно-умјетничким организацијама и истакнутим појединцима. Пожелимо и будванској библиотеци и граду Будви у цјелини да у коначном избору буде град који ће својом вишемиленијумском традицијом и културом савремености с правом понијети титулу Европске пријестонице културе на радост и част свих нас који је у овоме подржавамо.“
Директорица Библиотеке Мила Баљевић казала је да је „циљ наше Библиотеке да што већим бројем програма које радимо и имамо у плану да реализујемо идемо на путу ка циљу добијања апликације за пријестоницу културе Европе 2028. године.
Извор: Народна библиотека Будве
