Izaberite stranicu

У оквиру манифестације Дани Светог Марка, синоћ је у порти Цркве Светог Ђорђа под Горицом, организовано вече сјећања на пјесника Момира Војводића “Жертвено поље Косово”, што је и назив његове чувене књиге издате 1989. године.

Добродошлицу присутнима који су испунили порту Цркве Светог Ђорђа, пожелио је старешина овог древног храма протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Честитајући славно Васкрсење Христово, прота Мирчета је поновио окупљенима да смо се вечерас сабрали како би, не само одржали ту Васкршњу радост – већ и прославили Светог Ђорђа, заштитника древног храма, као и Светог апостола Марка, заштитника града Подгорице.

Посебно је истакао да је ово вече и свијећа воштаница пострадалој дјеци у Београду, пожељевши да Господ упокоји њихове душе у Царству небескоме, да да утјеху њиховим ближњима, како се то зло никада и нигдје не би поновило.

Отац је на крају свога обраћања најавио свечаности које нас очекују у оквиру манифестације Дани Светог Марка,  који ће се дакле наставити Светом архијерејском литургијом на Ђурђевдан, коју ће служити Његово Преосвештенство Епископ буенос-аирески господин Кирило, док ће 7.05. Архијерејску Литургију служити Његово Вископреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије, што ће врхунити Марковданском литијом која ће се одржати у недељу вече у 18 часова, а кренуће испред храма Светог великомученика Ђорђа под Горицом.

Вече је почело извођењем двије пјесме Српског пјевачког друштва Светосавник, под управом диригенткиње Ратке Вујачић. Хор је за ову прилику извео двије песме: Христос Воскресе и руску песму Радост моја Христос Воскресе.

Слово о пјесништву Момира Војводића произнио је др Будимир Алексић:

Др Алексић је поздрављајући присутне и породицу уваженог пјесника подсјетио да смо се вечерас окупили како би обновили сјећање на живот и стваралаштво овог великог српског пјесника, који је прије 8 година напустио овај свијет.

“У бољи свијет 2014. године отишао је ненадмашни усмени бесједник, бритки полемичар, префињени књижевни критичар, антологичар и истакнути публициста.

Читав свој живот посветио је борби за истину о свом српском народу и за његова права у Црној Гори; придружио се плејади својих славних предака, – потомак морачког војводе Мине, Радуловог, Радовића коме се одужио бројним пјесмама, из свог грандоизног пјесмотвора.

Рођен у Поношевцу код Ђаковице, 1939. године у мученичкој Метохији, који је са двије и по године морао да бјежи са свог огњишта, пред помамом арнаутских паликућа, који су на крилима нацистичког окупатора, кренули да затиру сваки траг српског постојања, на Светој српској земљи.

У књизи Ребра Проклетија, издатој 2004. године објавио је сјећања своје мајке Милке о изгону са родног огњишта 1941. године, на које се након завршетка II светског рата нијесу могли вратити, јер је комунистичка власт донијела закон о забрани повратка протјераних Срба у Метохију, Македонију и Косово.

Овај пјесник Косовског завјета никада није заборавио своје Косово и Метохију, о њој је пјевао, у мислима њој се враћао, ново страдање Срба у њој болно доживљавао…

Потписник је био свих петиција 80 – их година, српских интелектуалаца, упућених државним органима Србије и Југославије, са захтевом да се заустави терор албанских залумћара.

Рана великог Војводићевог срца, била је Војводићева опсесивна тема и трајно упориште у животу.

Објавио је укупно 42 књиге, а највећи број је био посвећен Косову и Метохији, и 2 антологије.

Витезовић за њега говори да је “најсрпскији савремени српски пјесник “ – јер нико тако полетно и истрајно није пјевао о косовској судбини као Момир.

Његова избјегличка судбина је опредијелила правац његовог пјевања и мишљења: у његовим радовима, много је тема и мотива – од лирских, и емоционално најемотивнијих, преко устаничких и родољубивих до метафизичких и егзистенцијално неизбјежних и судбински трагично утканих у наше токове.

Коријен његове естетике и поетике је у Косову и у косовко-завјетној мисли.

Сав његов живот у свим својим манифестацијама умним, осјећајним и дјелатним, развијао се из те мисли, она је доминирала њиме, он је почињао с њоме и креативно се бавио до последњег даха.

Јер Косово је за њега – Кнез свих српских речи, како гласи наслов једне његове пјесме.

Он се непрестано надахњивао љепотом и монументалношћу српских цркава и манастира на Косову и Метохији, па је тим величанственим задужбинама и њиховим ктиторима посветио велики број пјесама, међу којима се по естетској вриједности издваја виртуозна поема Грачаница (1989.)

Он у низу својих пјесама приказује варварско рушење тих светиња, које су Албанци извршили под покровитељством бездушне Европе.

Писао је и епску поезију. Збирка његових епских пјесама испјеваних у римованим десетерцима, насловљена Жертвено Поље, у цијелости је посвећена Косовском боју и збивањима која су се одиграла прије и после овог најзначајнијег догађаја наше историје. Између 12 песама из ове збирке, издваја се поема Бој на Косову, коју ћемо вечерас чути, а која је први пут објављена 1981. године у часопису Расковник, који је уређивао Драгиша Витошевић. У тој величанственој поеми, богатој градацијама и хиперболама, визија Косовског боја преноси се са земаљског на небески план. У песми се не говори о погубљењу кнеза Лазара и крају битке. Тежиште битке је на Обилићевом подвигу, односно смрти султана Мурата и погибији браће Југовића, у чијем болу Војводић види бол српске државе. У његовој визији пјесме Косовски бој Косовска битка непрестано траје и њен исход се још не види.

Сматрајући Косово својим духовним и физичким завичајем, Војводић је косовску стварност стављао на прво мјесто у својој поезији.

Пјевао је о свему ономе што се кроз историју дешавало на Косову и ономе што се дешава у наше дане. Егзодус Срба са Косова упоређивао је са страдањем Јермена, а Проклетије је сматрао српским Араратом.

Био је један од најзначајнијих српских пјесника друге половине двадесетог и прве деценије двадесет првог вијека – који су се најтрајније надахњивали косовском тематиком.

Оставио је изванредну пјесничку слику Косова и Метохије у прошлости и садашњости.

За све што је учинио, молимо да буде у вјечној пажњи и милости свога Праведнога Бога. “ – изложио је свој омаж песнику Момиру Војводићу др Будимир Алексић.

Наратор вечери је био Балша Вукчевић.

Друштво за његовање традиционалног српског пјевања уз гусле Свети Сава из Подгорице, песништво Момира Војводића уљепшало је народним гусларима: Сашом Лакетићем, Рајом Војиновићем, Максимом Војводићем, Вељком Ђурановићем и Витомиром Арсенићем, који су извели косовски еп Бој на Косову, из Војводићеве књиге Жертвено поље Косово, објављене1989. године.

Елза Бибић

Фото: Стефан Рабреновић

Видео: Дарко Радуновић

Pin It on Pinterest

Share This