Select Page

У ЈУ Музеј и галерија Тиват одржано је пјесничко вече Андрије Радуловића, сјајног пјесника из Подгорице, у организацији ЈУ Градска библиотека Тиват. Радуловић је представио своју нову збирку “Откуп” о којој су, поред аутора, говорили предсједник општине Тиват Жељко Комненовић и др Радоје Фемић. Присутне је поздравила Весна Барбиц, директорица Градске библиотеке.

“Вечерас говорим као Андријин саборац и сапатник из студентског дома из Никшића кад смо некако заједно вјеровали у неке идеале и читали поезију у времену сивила и суморности. Ми загледани у звијезде нисмо препознали да је међу том генерацијом један велкики пјесник, са пуним смислом те ријечи. Андро је израстао у великог пјесника. Причало се да је његова прва збирка поезије завршила у шпорету јер отац није разумио о чему он пише. У овој збирци он искрено и емотивно пише у свом особеном стилу, хаику стилу. Необични, лирски, искрени, веома слојевит начин писања. За његову поезију треба имати и предобразовање да би се могла читати. Са мало ријечи постиже много. То су страшне, упечатљиве, филмске слике. И није ни чудо да је његова поезија преведена на 26 језика, између осталог и на свахили језику. Код сваке Андријине пјесме треба да застанете. Као код оних порука са стећака. И поносан сам што познајем Андријину пјесничку ријеч која је добила бројне награде. Једну пјесму, што је мени драго, посветио је пјеснику Константину Кавафију, Ту су и Рилке, Његош, Набоков. То су Андријини књижевни узори. Драго ми је да Андрија своју поезију представља у Тивту и да ја говорим на његовој промоцији. Ова збирка је настала и у специфичном друштвеном тренутку, које социолози називају и посхуманистичким. Људи данас комуницирају са вјештачком интелигенцијом. Ти више није научна фантастика. И управо ту настају стихови Андрије Радуловића који говоре о неким изворним, правим вриједностима које су заборављене. Тим је његова збирка вриједнија. Неке пјесме су настале и у болничкој постељи када се Андрија борио са короном. Ово је један Сизифов посао који Андрија ради и то на сјајан начин. И сигурно ће оставити трага у овим нашим данима” – рекао је Комненовић.

“Поезија Андрије Радуловића традиционално баштини поетику ефективног наслова. Та препознатљива црта пројектује се и на нову пјесничку збирку. Тај наслов Откуп реферише на нашу народну књижевност. Чувен је мотив откупа заробљеног јунака. У народној књижевности неприхватање откупа иницира страдање књижевног јунака. Потенцијална трагедија. Андрија се откупљује од тортуре баналне свакодневице, дехуманизације савременог човјека, девалвације естетских захтјева,. Дакле, свега онога што урнише лирски сензибилитет. Ријеч је о фигуративном откупу од смрти. Један дио пјесама настао је пред надирањем смртоносног коронавируса. Једино умјетност поезијаи ма моћ одбране, такорећи исцјелитељску моћ. Пет лирских жица Орфејске снаге кроз пет циклуса образују један динамичан пеотски свијет у овој књизи. То су Ријеч, Грчки бунар, Гугутка, Огледала и Тунел. Свака лирска жица, сваки наслов има своју симболику. Ја му честитам на објављивању овог рукописа и очекујем нове свјеже лирске плодове са тог поетског дрвета који Радуловић тако брижљиво гаји.” – казао је др Фемић.

Андрија Рдуловић није причао о себи. Читао је пјесме из нове збирке. Једино је објаснио како су настале пјесме Хљеб и Гугутка.

“Моја баба Роса имала је велике губитке у породици. Увијек кад би натирала хљеб она је плакала и те сузе су одлазиле у тај хљеб. Ми смо јели тај хљеб са бабиним сузама. Ми сад не печемо хљеб, тек за славу засвијетле бабине сузе на погачи. Али не само бабине сузе но свих предака наших.

Пјесму Гугутка написао сам у болници. На глави ми је била кугла са кисеоником од 9о литара. Уз мене је стално била медицинска сестра. И ја ову пјесму куцао на телефону, са свим грешкама јер је кугла маглила. А сестра је плакала гледајући то. Послао сам пјесму Јовану Маркушу и Велиши Кадићчу из Новости. Новости су објавиле у електронском издању и имала је преко 2 милиона прегледа. Онда ми се јавио и наш владика Јоаникије и дао ми подршку. И многи други” – казао је Радуловић.

Извор: Радио Тиват

Pin It on Pinterest

Share This