Select Page

Последњих година Црква је, вођена пастирском бригом да њена ријеч допре до свих људи који желе да је чују, почела као средство своје мисије да користи различите медијске формате.

Осим званичних црквених медија, простор за теме које су од значаја за Цркву и о којима Црква има шта да каже отварају и други људи који се у различитим медијским формама баве друштвеним феноменима који привлаче пажњу шире јавности. У последње вријеме, они све више представнике Цркве виде као релевантне саговорнике. Црква препознаје њихов значај и радо се одазива сваком позиву на дијалог. Са друге стране и сама је организатор различитих трибина и вечери на које се позивају људи различитих професија и образовних профила, како би разговарали о питањима од заједничког интереса. Један од најпрепознатљивијих примјера је свакако дијалошка трибина којом модерира свештеник Гојко Перовић.

Тема последње трибина, која је одржана у уторак 18. априла 2023. године у Светогеоргијевском дому под Горицом, управо је била „Духовне теме у новим медијским формама“. Саговорници оца Гојко били су Ђорђије Маловић, уредник подкаста ”Све по списку” и извршни директор ИПЦ Технополис, Данило Ђукановић, психолог и уредник подкаста ”Дискриминација” и Радомир Гогић, студент и аутор твитер-спејс дијалога.

Господин Маловић на почетку је објаснио да је подкаст феномен који је настао на почетку друге деценије двадесет првог вијека, а своју експанзију доживио послије 2014. године. Испричао је како је настао подкаст „Све по списку“ и зашто је тако насловљен.

„Идеја је била да неколико тема одржимо тензичним. Свакако нам је било најзначајније да тензичним одржимо причу због које смо се примарно окупили, а која је била синхронизована са величанственим литијама, гдје је требало да у том једном лок-дауну, гдје смо сви затворени, покушамо да људе држимо информисаним, да одржавано једну лаичку нит (знамо ко је био задужен за духовну вриједност та приче), која је повезивала народ са Црквом. Мислим да смо у томе прилично успјели.“

Додао је да су се послије побједе 30. августа бавили темама за које су сматрали да су такође веома важне, а тицале су се политике, менталног здравља, и разних других друштвених изазова.

Испричао је и како су дошли до форме у којој су почели да стварају.

Поменуо је и неке пионирске подухвате из ранијих година који су били увертира за оно што ће касније бити подкасти.

Господин Ђукановић истакао је да је циљ подкаста „Дискриминација“ био да се повеже са младим људима и да прича о њима актуелним и релевантним темама.

„Оно гдје бих се надовезао на причу мог саговорника је то гдје се тај простор који остављају традиционални медији, отворио за нове медијске садржаје попут подкаста. Они су то оставили како својом затвореношћу, тако и једном проблематичном ставком, а то је да најчешће иза великих телевизијских кућа стоје одређене агенде и одређени интереси који стварају једну призму кроз коју се провлачи истина.“

Нагласио је да су се људи зажељели нормалног разговора, да чују објективнију страну коју не могу да чују у јутарњем програму или вијестима.

Казао је да је њему при избору гостију водећи принцип оно што је њему најзанимљивије и о чему жели да разговара. „Слобода говора је нешто што је мени лично апсолутно највиши принцип.“

Господин Гогић испричао је шта је то твитер-спејс и како је он почео да користи тај формат.

Посебно је истакао да је данас тешко саслушати разговор од два-три сата, и да мора бити изузетно занимљив како би некоме држао пажњу.

„Мени је драго што је у свијету сада једна хиперпродукција подкаста, јер то ипак значи да људи и даље желе нешто да чују и мало дубље да уђу у тематику. Ја сам тражио да саговорници имају различита мишљења, како би они укрстили ту своје аргументе. Једноставно сам бирао људе који су у том тренутку изазивали највеће интересовање код грађана“, појаснио је Гогић.

Додаје да му је Твитер донио доста познанстава са људима из различитих области, од којих је могао нешто и да научи. „Желио бих вечерас да поменем и нашег покојног ђакона Влада Јарамаза. Човјек кад њега упозна, другачије гледа на свештенство уопште“, казао је Радомир, истичући да се у њему могао видјети хришћански оптимизам.

Цијели разговор, у ком су отворене многе занимљиве теме, можете погледати на јутјуб-каналу Црква Светог Ђорђа под Горицом.

Отац Гојко на крају разговора захвалио је присутнима и најавио сљедећу трибину за сриједу, 3. маја, на којој ће бити ријечи о историјату и умјетничким вриједностима Цркве Светог Ђорђа, а којом ће почети Дани Светог Марка.

Лазар Шћекић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This