Удружење Српско-грчко друштво и Дом културе „Грачаница“ организовали су трибину на тему „Уједињење ради очувања хришћанства и православног идентитета Грка и Срба у доба глобализације“. Трибина је одржана 29. марта у Дому културе „Грачаница“.
Учешће на трибини узео је грчки академик проф. др Алексиос Панагопулос, говорећи на тему „Балкан и православље“.
„Постојање и историјско постојање Балкана својствено је на православљу.
Балкан иако је вековима живео под турским јармом, није изгубио православље. Православље је духовна храна, то је духовна величина. Дуги низ година у последњим вековима, Балкан је био познат као буре барута Европе, пошто су се и Први светски рат и Други светски рат одиграли на осетљивом балканском простору. Последњи рат на Балканском полуострву почео је распадом Југославије 1990-их и кулминирао НАТО бомбардовањем Србије 1999. године, а пре тога неколико дана у Атини Микис Теодоракис са мноштвом уметника и хиљадама Грка певао је НЕ неправди рекавши „за тебе певамо Београде“.
Данас многи говоре о европском курсу Западног Балкана за развој, просперитет, мир и безбедност у региону. Али да ли је ово идеално? Зар европске државе, које још нису део ЕУ, не би требало да се изјасне у дијалогу о такозваној будућности Европе, какву предвиђају институције Европске уније. Ово је друштвено-политичка перспектива за коју се, колико знам, бори и Међупарламентарна скупштина православља грчког парламента.
Карактеристично је да је 15. 01.1942. потписан пакт између краља Грчке и краља Србије преко представника за међубалканску унију, али су напори пропали. Данас живимо у великим космогеним променама које ће постати још веће. Такође, данас је актуелно истицање питања заштите угрожених православних историјских споменика за културну баштину православаца, пошто су након турске провокативне одлуке Аја Софију и манастир Хору претворили у муслиманске џамије.
Упркос мултиетничком и мултирелигијском профилу земље, различите верске заједнице вековима мирно коегзистирају, чак и данас након разорних последица последњег рата.
Одувек је постојала потреба за унапређењем односа Грчке са Србијом, као државе са дубоком историјском снагом за православље и међународне институције. То је значајно и ради чувања и истицања хришћанских вредности, али и међусобног разумевања балканских народа, као земљама са снажним мултиетничким и мултирелигијским карактером. Никада не заборављамо да је Фотије Велики, као професор тадашњег Универзитета Магнаура у Цариграду, организовао мисионарску групу и послао Кирила и Методија, који су деловали у овим светим земљама, подучавајући универзалне међухришћанске вредности и византијску културу, уз дипломатију и међународне односе. Касније ће Свети Сава Српски преко Свете Горе и Хиландара пренети православну византијску културу и међународну дипломатију у све покрајине Западног Балкана. До данас није случајно да 1/3 светогорског Кареја припада Хиландарцима. Такође од светогорских страних монаха, само српски монах може постати прота – први и то добро знам као бивши ректор Атонијаде у Кареју. Наша два народа су вековима и вековима повезана, упркос свим мањим разликама, ово би требало да постане симбол нашег већег јединства и братства. А заједно можемо све“, казао је између осталог професор Панагопулос.
Он је додао да су друштвено-политичка дешавања последњих година на Балкану, као резултат пада тоталитарних атеистичких комунистичких режима, створила услове за државно и уставно функционисање парламентарних институција, те закључио да мора постојати сарадња између Цркве и државе.
„Владе држава морају сарађивати са православном Црквом, за добро својих народа. Историјска улога православне Цркве је надпартијска уједињујућа снага као кључни елемент утицаја у општем друштвеном развоју балканског простора“.
