Select Page

У трећу, Крстопоклону недјељу Васкршњег поста, када наша света Црква молитвено прославља Света 42 мученика Аморејска, 19. марта 2023. године, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је Свету архијерејску литургију у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Андријевици.

Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије, уз молитвено учешће вјерног народа.

Ријечима архипастирске бесједе сабране је поучио Преосвећени Епископ Методије, подсјетивши на ријечи Петра II Петровића Његоша Ловћенског Тајновидца: Крст носитит нама је суђено, страшна борба са својим и туђином, вијенац тежак, ал` је воће слатко, васкрсења не бива без смрти.

„Ми данас, у овој недељи, у средини Часног и Великог Васкршњег поста, када прослављамо Часни и животворни крст, цјеливајући га, оснаживши се, своје клецаве ноге и нејака плећа, на средини Великог поста, молимо се да нам Бог кроз силу своју и силу Часног крста свог из којег избија смисао живота, а то је свјетлост васкрсења, да нам Господ силом својом да снаге и моћи да издржимо до краја у подвигу и посту који смо на почетку узели и да дочекамо свијетли празник Васкрсења“, рекао је Владика, осврнувши се на прочитано свето Јеванђеље у којем Господ каже онима који Му сљедују: Ко хоће, дакле, по својој слободној вољи, не приморан и принуђен, за мном да иде нека узме крст свој и пође за мном.

„Јер, онај ко жели да сачува живот свој изгубиће га, каже данас у Јеванђељу Христос Господ, а ко изгуби живот свој мене ради, Јеванђеља тај ће га сачувати. Оно по чему смо ми слични Богу, по лику Његовом који нам је Он дао, у бићу нашем, по личности својој по којој смо и боголики. То нам је, та душа наша, центар наше бриге, бављења и поступања нашег у овом животу, јер каже: Ако цио свијет и задобијемо овдје паштећи се за ове земаљске бриге, не значи да се не требамо побринути  за оно што је основно, бити одговорни, трудити се и радити за своју егзистенцију и живот на овој земљи, и за помоћ нашим ближњима, али основан брига је спасити оно што је најдрагоцјеније и најврједније, највећи дар који нам је Бог дао – душу своју спасити, а не изгубити“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Додао је да су се из тог разлога данас сабрали, у средини Великог Часног поста, ходећи, по Владикиним ријечима, кроз пустињу овог поста у подвигу, смирено и у молитви.

„Знајући, при томе, да ћемо само кроз силу и енергије божанске и благодат Божју стићи до циља ка којем смо кренули. Ако неко од нас и не стигне до циља, Христос је за такве случајеве рекао: Важно је, и најважније оно у чему ћу те затећи, по томе ћу ти и судити. Дакле, иако не стигнемо до Јерусалима небеског ка којем смо кренули и до васкрсења Христовог, макар, смо на путу ка њему. А Господ ће дати на основу наше намјере, слободне и добре воље да, као што нам је све добре и благословене жеље испуњавао и испуњава у нашем животу и ту ће, да спасимо душе своје и да будемо на корист ближњима нашим“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Сабрани који посте Васкршњи пост, примили су Свето причешће.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Pin It on Pinterest

Share This