Select Page

Данас, 17. марта 2023. године, навршава се 19 година од мартовског погрома над српским и другим неалбанским живљем на простору Косова и Метохије, који су починили косовски Албанци.

Косовски Албанци су током погрома, најпре у Косовској Митровици, а потом и у другим деловима Косова и Метохије, организовали протеривање Срба, уништавање њихове имовине и верских објеката.

Годишњица погрома, као и сваке године, обележава се широм Епархије рашко-призренске. Овогодишње обележавање почело је парастосом у манастиру Грачаница, који је служио  Епископ рашко-призренски г. Теодосије, заједно са свештеницима Епархије. Парастосу је присуствовао и Епископ новобрдски г. Иларион, викарни епископ Његове светости Патријарха српског г. Порфирија. Такође, присуствовале су и породице невино пострадалих жртава, представници Канцеларије за Косово и Метохију, представници локалне самоуправе и Срби из више средина са КиМ.

Након парастоса кренула је литија из Манастира до Дома културе, где су положене беле руже код спомен обележја постављеног у знак сећања  на нестале особе на Косову и Метохији.

На академији која је била организована у знак сећања на невино пострадале, Епископ се обратио речима:

,,Већ деветнаест година, сваког 17. марта, подсећамо се трагичних догађаја Погрома из 2004. године, у коме је само за два дана насиља, 4.000 људи изгнано из својих кућа широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, а 34 наших цркава и манастира је уништено, или тешко оштећено. Пред нашим очима су и даље слике пострадалих Срба у Косову Пољу, наших људи који су у последњем часу евакуисани из зграде Ју програма у Приштини, и наших Призренаца који су уточиште нашли у бази КФОР-а док су њихове куће и цркве нестајале у пламену.

У историјском памћењу нашег српског православног народа на овим просторима, ово је само један у низу сличних догађаја, који су обележили нашу историју. Страдање нам није никада било страно, али и поред свега, наш народ је налазио снаге да остане и опстане на овој благословеној земљи косовској и метохијској, чувајући своју веру, чувајући своју народну културу и обичаје, свој језик и историјско памћење. Из свих тих невоља и страдања, наш народ је излазио са ранама, али и са још већом вером и чврстином да никада не напусти и не заборави Косово и Метохију, где год их ветрови историје односили. Зато је Косово и Метохија освештани простор који надилази историју, политику, пролазне границе и тзв. политичке реалности. Ова благословена земља натопљена је крвљу мученика и страдалника, посејана бројним црквама и манастирима од којих су многи у рушевинама, али који и даље сведоче наше духовно и историјско постојање и присуство, и то је оно што нам у свим невољама даје снагу.

Зато се и ове годишњице, Мартовског погрома сећамо, не само са тугом и болом због изгубљених живота, запаљених светиња и унесрећених људи, који су тих дана изгубили своје домове, већ и са чврстом надом да нас ни то, ни било које друго страдање, неће и не сме поколебати у решености да останемо своји на своме. Они који би желели да нас овде више нема и не буде, увек ће гледати и видети у нашим светињама, у нашим селима и гробљима, оно што их подсећа на српски народ и наше вековно присуство на овим просторима. Увек смо били спремни да живимо са другима у миру и да делимо оно што нам је свима као људима Бог подарио. Али, истовремено, Мартовско страдање 2004. године, као и бројни напади и злочини који су учињени над нашим народом у последњих 24 године, па и ови најновији, само нас чине још више решеним да се никада не одричемо онога што је наше. Зато је свако обележавање годишњице Мартовског погрома, нама и подсетник и порука, да се не може градити будућност једног народа на забораву своје историје, да наша деца не могу да имају истинску будућност, ако забораве зашто су живели и жртвовали се њихови преци. Наша историја и наша вера нису митологија, већ су оно што нас повезује са вечним животом у Христу. Без те духовне димензије, српски народ и српска средњовековна држава, никада не би били оно што су били. Без тога не би било ни Грачанице, ни Пећке патријаршије ни Дечана, ни Светога Симеона Немање, ни Светог Саве, а ми бисмо били само једно племе на беспућу историје, људи без истинског идентитета.

Зато, данас, 19. годишњицу Мартовског погрома обележавамо са молитвеним сећањем, али и са духовним оптимизмом да ћемо Косово и Метохију сачувати само уколико ми останемо верни оним идеалима који су надахњивали највеће синове нашег народа и наше Свете цркве, и уколико се трудимо да не продајемо своју земљу и не остављамо гробове својих предака. Доста порушеног смо, за сада, Богу хвала, обновили, и наставићемо са обновом. Али, циљ наше обнове нису само грађевине, већ и да подстакнемо наше људе да се врате и да духовно обновимо наше заједнице, и да поново освештамо наше цркве. То је посао где нам је потребна помоћ целог нашег народа и наше државе, да обезбедимо и услове за живот нашој омладини, запослење и будућност. У том подвигу треба да делујемо сложно и одлучно, као народ јеванђелски и светосавски. Тек тако јединствени, моћи ћемо да постигнемо успех и да остваримо све наше циљеве.

Господ да подари вечни спомен и Царство небеско свима који су пострадали у Мартовском погрому 2004. године, а нас да укрепи да останемо и опстанемо на Косову и Метохији и да нас сачува од могућих нових страдања.

Нека Господ благослови, да преостале дане Великог поста, проведемо у миру, слози и љубави, праштајући једни другима, да бисмо сви заједно дочекали сверадосни дан Христовог Васкрсења.“

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Pin It on Pinterest

Share This