Select Page

Један од конкретних и најкориснијих начина помагања свом ближњем и својој заједници је добровољно даривање крви. Многи вјерници и свештенство наше Цркве препознају важност ове племените активности и организују се у удружења добровољних давалаца крви. Управо то је била тема дијалошке трибине на тему „Љубимо једни друге“ у Светогеоргијевском дому под Горицом, 7. марта 2023. године. Гости оца Гојка Перовића били су Нела Дабановић, предсједница КДДК Свети Јован Владимир из Бара, Данило Нино Радовић, предсједник КДДК Свети новомученици момишићки из Подгорице и Ратко Чворовић, предсједник КДДК Свети Сава из Никшића.

Господин Чворовић на почетку је говорио о историјату добровољног давалаштва крви у Никшићу у последњих неколико деценија. Истичући важност постојања клубова, казао је да Клуб „Свети Сава“ броји преко 1200 чланова. На питање зашто је добро дати крв, одговара да сваки трећи човјек једном у животу прими крв. Такође, организам се навикава да обнавља крв, те се јача метаболизам. Осим тога, ако је ваша крв прихваћена, знате да сте здрави. Такође, давалац крви ће на тај начин много брже код себе открити постојање неке болести за коју не зна.

Нагласио је да не може да се опише како се човјек осјећа када да крв и схвати да је некоме помогао, а то сви који дају крв знају.

Казао је да у сарадњи са Црвеним крстом ових дана организују трибине у средњим школама о овој теми.

Подвукао је чињеницу да даваоци не познају државне границе, те одржавају контакте са многим друштвима у Србији и Републици Српској, који им увијек изађу у сусрет када се људи из Црне Горе тамо лијече. Такође, чланови тих клубова долазе на акције клуба „Свети Сава“.

Као мисију удружења често наводи реченицу Патријарха Павла: „Шта је узвишеније и богоугодније него помоћи болесноме и сиромашноме“.

Госпођа Дабановић казала је да је барски клуб настао 2020. године, у исто вријеме када и литијски покрет. Ступили су контакт са већ постојећим клубовима у Црној Гори и отпочели са акцијама. Чланство се брзо умножило, тако да сада имају око 240 давалца. У периоду настанка друштва и епидемије вируса корона, имали су потребу да помогну ближњима.

Навела је податак Свјетске здравствене организације да четири процента становништва треба да дају крв, како би се задовољиле дневне потребе. За разлику од намјенског давања, карактеристика добровољног давалаштва је да не гледа на нацију, вјеру, ко је какав човјек.  Добровољно давалаштво види као један начин да човјек продуби своју душу, да у коначном наш живот добије неки дубљи смисао, да се обожимо, да се обесмртимо.

„Најљепши дио нашег позива је када људи препознају да имају на кога да се ослоне“, казала је Нела Дабановић, наводећи и друге видове хуманитарних активности које је организовало барско удружење, а који су били успјешни и подстакли су их да наставе у том правцу.

Господин Радовић испричао је кратки историјат подгоричког клуба, који постоји од 2012. године. Говорећи о важности улоге клуба у привлачењу људи да дају крв, казао је да можда ни сам не би постао давалац, да није било удружења. Објаснио је да је у просјеку на сваких десет минута у Црној Гори некоме потребна трансфузија, тако да нема бољег позива да сваки човјек постане давалац, ако испуњава одређене здравствене параметре. Поменуо је да је и за здравље самог даваоца корисно да даје крв.

Увијек се, како је казао, потруде да прије акције давања крви смисле неки слоган, најчешће са јеванђелском поруком, који ће мотивисати људе. (За светињу живота, Наше је само оно што дамо другима, Доброчинство нам душу блажи и сл.)

Навео је ријечи Марка Миљановог који у предговору Примјерима чојства и јунаштва каже да онај који мала добра чини, учиниће и велика, кад му се за то укаже прилика. „Чини ми се да се добровољни даваоци крви стварно тиме и припремају за чињење добрих дјела“, поручио је Радовић и као један од примјера истинитости ових ријечи подсјетио на нашег преминулог брата Дарка Вујошевића, који се редовно одазивао акцијама и положио је свој живот за свог ближњег. „Тај његов примјер треба и ми као Црква и као друштво уопште никада да не заборавимо и увијек да га се сјећамо као идеала хришћанске љубави“, закључио је Данило.

Посебно је занимљиво да многи људи доводе своју малољетну дјецу са собом на акције, како би их упознали са тим процесом и да сјутра не би имали бојазан од давања крви.

На крају вечери, гости су оставили контакт телефоне, као би сви заинтересовани могли да им се обрате и узму учешћа у сљедећим акцијама добровољног даривања крви.

067 444 603 – Данило Нино Радовић

069 663 088 – Ратко Чворовић

069 328 229 – Нела Дабановић

Снимак трибине можете подгледати на јутјуб каналу Цркве Светог Ђорђа: Дијалошка трибина

Лазар Шћекић

Pin It on Pinterest

Share This