Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је на празник Теодорову суботу, 4. марта 2023. године, Свету архијерејску литургију у манастиру Урошевица код Берана.

Саслуживали су му протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански и архиђакон Јаков (Нинковић).

Поучавајући сабране ријечима архипастирске бесједе Преосвећени Епископ Методије је казао да су се у људи у овој древној немањићкој светињи од давнина сабирали у молитву, око Тијела и Крви Христове, да стекну благодат Светог Духа.

„Да се подвизавају и иду путем јеванђељским, да посте као средство и да се моле, да осјете близину Божју, да се усели Дух Свети у нас, у срца наша и сасуде тијела наших. То је циљ, смисао нашег живота, подвига и поста. Ево, прва недјеља Часног Великог поста скоро да је прошла. У светом Јеванђељу се читало о значају суботе, то је, на неки начин, сада у Новом завјету, у овим нашим хришћанским временима, значај недјеље као заповједног дана који треба посветити Господу Богу нашем. Христос, Који је посјећивао синагогу, ишао на молитву и молио се тамо са народом у суботњи дан, каже да је видио једног човјек суве руке и позвао га на средину храма. Бивало је да је, исто у суботу, исцјељивао једну жену згрчену“.

„Негодовали су због тога првосвештеници, јер је испало да је значајнији рам од слике и форма, облик и нека традиција од смисла и суштине коју они треба да чувају, или неке обичаје, па се изгуби смисао, онда се само држи форма пошто пото, која додатно оптерећује човјека и људску душу на путу спасења. Онда Христос каже: Је ли важнија субота и претежнија од човјека и спасења, је ли важније поштовати суботу или добро чинити или спасити или душу погубити“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Народ ћути, не смије ништа да каже како не би били осуђени од првосвештеника, а дубље у себи осјећају, навео је Епископ Методије, да је суштина суботе, или данашње недјеље у нашем хришћанском времену, не само посветити молитви и литургији, него да цјелокупан тај дан треба на разне начине посветити Богу и спасењу своје душе.

„Зато је Он и рекао: Је ли важнија недјеља да се не ради ништа, а да некоме не помогнемо и милост не учинимо, да не бисмо прекршили неку форму, да се не смије ништа помјерити с мјеста, ништа не смије радити. У то вријеме се морало домаћа стока, коју људи имају да се одвежу с јасала и напоје, морало се око ње порадити и у тај суботњи дан, а Он каже: Ето, стоку пуштате да их појите на бунар, а оно чељаде, коју је болест, сатана или каква друга невоља свезали, згрчили и унесрећили, зар се не треба и то чељаде развезати и ослободити болести“.

„Непрестано нас и кроз данашње Јеванђеље, кроз богослужење и кроз све Свете Оце Бог призива да никад не смијемо заборавити смисао и суштину онога што радимо, било чиме се у животу бавимо, да увијек треба ту мисао довести до краја, до Христа Бога. Било који посао да радимо треба да видимо какав је крајњи смисао и циљ тог посла којим се бавимо. Сваки покрет у сваком дану нашег живота, и свако наше поступање, на крају и свака наша мисао и жеља срца нашег треба да буде провјерена и да одемо до краја да видимо какав је смисао и суштина тога што радимо, поступамо, желимо, мислимо и гдје ће нас то одвести“.

„Ако нас не одведе до Бога значи да смо промашили мету, а на грчком гријех значи промашај. Значи да смо искористили своје енергије, снагу и живот који нам је Бог дао у погрешном правцу. Значи, у бесмислу и то значи погријешити, а не не испоштовати неку норму, правило или закон који је неко прописао, него промашити смисао и суштину нашег живота. То је порука данашњег дана и Јеванђеља да увијек преиспитујемо, да се не држимо слијепо форме и правила, него да увијек видимо шта је смисао свега тога због чега је прописано и да смисао и суштину испунимо. То је оно што Бог од нас тражи“, поручио је Његово преосвештенство Владика Методије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

 

Pin It on Pinterest

Share This