Select Page

Поред Дечанског манастира и манастир Грачаница је, захваљујући донаторима, оформио велики производни комплекс са фармом и погонима за прераду воћа и меса. За сада има 27 запослених. Уз Народну кухињу која обезбеђује 2.000 оброка дневно, сва три подухвата, вођена су ставом Епархије рашко-призренске, да ко има храну, има и егзистенцију.

За непуне четири године, у насељу Нови Бадовац, пар километара од Грачанице, никла је фарма крава и говеда, са живинарником, шталама у којима је више од 200 оваца, стотину коза, и приновама које стижу током ових зимских ноћи.

Ту су и погони за производњу сточне хране, прераду млека и меса, пастеризацију воћа и поврћа.

“Посао ми значи доста, имам три сина, нигде не раде, у школу, мајка, отац, жена, једина плата… Тренутно смо у овчарнику, хранимо, чувамо кад је сезона”, каже Иван Настић из Сувог Дола.

Дејан Станковић из Грачанице прича да се запослио регуларно, да му је то први посао, под уговором.

“Овде сам осам месеци, правимо природне сокове, сто посто природно воће. Презадовољан сам, знате и сами каква је ситуација”, каже Станковић.

Економија има 55 хектара пашњака, а обрађује се више од 40 хектара земље. Све је повезано саобраћајницом, и прати процес производње. У самом насељу, подигнута је парохијска црква, и највећи број запослених је надомак своје куће.

“Много значи. Ту ми је, практично, испред врата, могу и пешке да дођем, и да одем. Посао ми значи, имам четворо деце. Сто педесет литра дневно млека имамо. Треба нам најмање 500 литара, толико млека можемо да радимо”, рекла је Јелена Васић из Новог Бадовца.

“То је све домаћи производ, то је наш Vладика Теодосије смислио, тај план, тај рад, запошљавање младих људи, то је јако значајно за нас овде, младих који су остали”, испричао је Саша Јовановић из Ливађег села.

Манастирска економија производи за потребе народних кухиња, манастира и Богословије у Призрену, а вишак производа у понуди је манастирске продавнице у Грачаници.

“Ми смо овде више једно домаћинство, и ми у манастиру и они који овде раде. Порука је да треба да гледамо напред, да стварамо, да се никада не жалимо, него уз Божју помоћ, са надом у Бога да наше Косово живи и да останемо и да што више људи има посао и да остане на овим просторима”, истиче Eпископ рашко-призренски Теодосије.

Владика додаје да је економија основана, највише захваљујући помоћи Канцеларије за Косово и Метохију, а добротвори су и фондација Арноа Гујона, православна организација из Балтимора, епархије и српске фондације из света, као и многобројни појединци.

У плану је изградња и сушаре за воће и уљаре, чиме ће се обезбедити посао за још десетак људи. Али, економија није само материјална подршка, једнако је важно и сазнање да народ има на кога да се ослони.

Извор: РТС

Pin It on Pinterest

Share This