Select Page

Књига „Сушћепан, црква, обичаји, вјеронаука“, аутора Горана Комара, Небојше Раша и Теодоре Пантелић, представљена је синоћ у Дворани „Парк“ у Херцег Новом.

Аутор Небојша Рашо подсјетио је да многа предања указују да је село Сушћепан везано за Херцега Стефана Косачу, да је он подигао цркву, као и да се његов гроб налази у селу, као и топоним Шћепан Гора са мноштвом старих гробних плоча поклопница.

– Интересантно је да је Сушћепан прво село које је од својих средстава обновило цркву у оштећеном земљотресу. Иако је то вријеме када је црква била на маргини друштвеног живота тај период историје СПЦ је био изузетно буран и то ће показати вријеме, казао је Рашо.

Он је подсјето на новске задужбинаре, међу којима је и Лесо Антуновић, који је један од њих.

– Половину куће у Херцег Новом, оставио је селу Сушћепан ради школовања сиромашне дјеце из истог села, „с тим пак да ова половица куће не смије да се прода прије 50 година“. Тако се Лесо уписао у бесмртне Новљане, казао је Рашо и додао да Цркву Светог Стефана краси икона дар Леса Антуновића, а рад познатог мајстора Станка Лепетића. Лесова удовица Анђе када је пукло звоно на цркви, дала је средства се направи ново.

У књизи су, како је истакао Рашо, покушали да запишу најважније обичаје за славу, Божић, свадбу и Васкрс и покажу народно богатство новског залеђа. Ова књига значајан је прилог историји СПЦ, али и етнографији српског народа.

Аутор Горан Комар говорио је о великим историјским и политичким догађајима који су се одигравали на овим просторима. У тим великим временима на Сушћепану је стајала Црквица Светог Архиђакона Стефана.

– Дјелови олтарске преграде који су овдје пронађени, када је почела обнова су пронађени у звонику. Житељи су их ставили на изложено мјесто и они су на тај начин сачувани, а касније су премјештени у порти. Постоји мишљења да су ови дјелови и олтарске преграде старе цркве на Сушћепану могу смјештати у период од деветог до осмог вијека. Велико гробље се налази око цркве и ван данашње порте Цркве Светог Стефана које треба истраживати, казао је Комар.

Пуну еманципацију, како је казао Комар, ово мјесто је добило у вријеме оснивања Топаљске комунитади 1718. године.

– Бројни његови житељи су учествовали у управним тијелима Топаљске комунитади док је год она трајала. Поред свих презимена, која су оставила свој печат историји Топаљске општине и Боке которске веома је значајан сушћепански главар Перо Лучић, казао је Комар.

Вјероучитељица Марија Пантелић казала је да је први час вјеронауке одржан прије 16 година. Тада је присуствовало само неколико ђака, а данас их је толико да им је учионица мала да би сви стали.

– Школа вјеронауке је оно што генерацијама обликује дјецу и младе, међу којима постоји велики број талената који се испољавају кроз пјевање, рецитације, а чак и писање сопствених пјесама кроз које славе Бога. Наш циљ није био само да их учимо о нашој цркви, религији, већ како да буду добри људи. Настојимо не само да дјеца усвоје знање које желим да им пренесем, већ да кроз наставу вјеронауке развију емпатију, доброту и великодушност, казала је Пантелић.

Предсједник Црквеног одбора Предраг Сладовић казао је да су он и Војо Пантовић, а у циљу очувања обичаја, замолили публицисте Небојишу Раша и Горана Комара, да то све обједине у књигу.

– Ми смо на идеју дошли прошле године, а да издамо књигу помогла нам је Општина Херцег Нови, Херцег фест и бројни донатори. Захвални смо Воју Пантовићу, Радивоју Стјепчићу, покојнима Светозару Сладовићу и Душану Грбићу, који су у овим тешким тренуцима успјели да одрже и сачувају наше обичаје. Имали смо сазнања од старијих о историји нашег села, међу којима је и Лесо Мијајловић, али и књигу Веља Песторића, казао је Сладовић.

Промоцији, коју су организовали Српски соко Херцег Нови, Друштво за архиве и повјесницу херцегновску, Српско-православни одбор Сушћепана присуствовали су предсједник Општине Стеван Катић, конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић и почасни грађанин Херцег Новог Зоран Дојчиновић, као и отац Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски. У програму су учествовала дјеца са вјеронауке.

Извор: РТХН

Pin It on Pinterest

Share This