Izaberite stranicu

Приход од улазница за традиционално вече поезије Матије Бећковића, које је крајем прошле године одржано 26. пут у Звездара театру, биће приложен за изградњу и подизање споменика песнику Петру Пајићу на Повлену.

Академик Бећковић је на јучерашњој свечаности у престоничком позоришту донацију уручио Владу Додовићу, из Удружења “Бели Повлен”.

– Данас присуствујемо јединственој светковини у славу песништва и песничког братства. Наиме, прошле године Удружење “Бели Повлен” открило је споменик Радовану Белом Марковићу, рад вајара Милутина Ранковића. Ове године ће се на Белом Повлену том споменику придружити и споменик песнику Петру Пајићу, о трошку љубитеља поезије и добротом Звездара театра. Ја сам имао част да приход од поетске вечери приложим за споменик пријатељу и првом песнику кога сам срео, не само у Ваљеву, него и у свом животу. Тако на Повлену почиње изградња неке врсте песничког пантеона. Тога нигде на свету нема, али на свету нема ни Белог Повлена, ни Белог Ваљева – казао је Бећковић.

По његовим речима, у коверти коју је предао Додовићу налази се “неколико хиљада евра које су дали љубитељи и читаоци поезије”.

– И ове године карте за његово поетско вече, које су претворене у ову донацију, продате су за око сат времена. То је доказ да поезија живи, а ту је и чињеница да ће овај новац песник Матија упутити за изградњу и подизање споменика другом песнику. За ових 26 година приход од Матијиних вечери поезије био је упућен широм Србије и у околне земље где живе Срби, од приватних донација, преко реновирања и изградњи цркава, до споменика – напоменуо је академик и управник Звездара театра Душко Ковачевић.

И Бећковићев колега Милосав Тешић сложио се да је “заиста јединствен чин у нашој књижевности да један песник дарује и финансира изградњу споменика другом песнику”.

– То је племенит гест, али није први пут да академик Матија Бећковић помаже наше културне институције, ово је само његов најновији прилог и он је малопре добро рекао да је то новац љубитеља поезије. То у овом времену заиста нестварно звучи – додао је академик Милосав Тешић.

“Ја сам, можда, први добротвор са туђим парама”, надовезао се шаљиво Бећковић, а потом подсетио да је Петар Пајић “старином из Љештанског, као и Тешић, те су тако они не само браћа по перу него и по тим планинама”.

– Кад већ говоримо о Белом Повлену и Пајић је носио неку белу прашину на себи. Наиме, његов отац је био чувени пекар, а ја сам цео живот на Петру “видео” мало тог брашна. Није чудо да је син тог пекара постао песник и да је Повлену додао још два П – Петар Пајић.

Уручењу донације присуствовала је и Ана Марковић, директорка Туристичке организације Ваљево, која је Бећковићу и Ковачевићу уручила симболичне поклоне, препознатљиве производе ваљевског краја – ракију и дуван чварке.

Великодушна донација

Додовић, из Удружења “Бели Повлен” захвалио је Бећковићу на великодушној донацији која ће, како је рекао, бити искоришћена за споменик Пајићу и позвао све да на Велику госпојину, 28. августа, посете Кнежево поље на Повлену и присуствују централној манифестацији.

Извор: Вечерње новости

Pin It on Pinterest

Share This