Поред многих заслуга Светог Саве које заиста није лако набројати, увијек истичемо оснивање Жичке архиепископије као једну од његових главних заслуга, рекао је вечерас на Светосавској академији у Тивту Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
“То његово велико Божанско дјело могао је да изврши само човјек који је примио апостолску благодат, који се обукао у силу с висине као апостол Христов да проповиједа Јеванђеље Божије и да просвијетли ријечју Божјом свој од Бога му повјерени народ”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Он се из Свете Горе јавио као свјетилник цијеле васељене, рекао је Владика Јоаникије, што се показало нарочито након његове архијерејске хиротоније и послије његовога доласка у отачаство у коме је оснивао епископије, међу њима и зетску.
“Међу свим заслугама послије оснивања Жичке архиепископије истичемо и његову несагледиву заслугу оснивања манастира Хиландара, иако Хиландар, можемо рећи, канонски не припада Српској православној цркви. То је, прије свега светогорски манастир, под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Али је Свети Сава основао Хиландар, заједно са својим оцем Светим Симеоном, а богме и са својим братом Стефаном Првовјенчаним који је тада био владар Србије. Он је основао Хиландар да би монаси из српског рода имали кров над главом на Светој Гори”, казао је Владика.
Владика је рекао да је Бог дао да Хиландар вјековима свијетли српском роду са Свете Горе.
“Од огромног је, такође недогледног значаја што су многи хиландарски игумани или угледни Хиландарци постајали српски архиепископи а после и патријарси. Има их велики број”, рекао је он.
Митрополит Јоаникије је додао да то значи да се српски народ преко њих непрестано напаја са тог Божјег и Богородичиног извора.
“А Хиландар је кроз вјекове свијетлио манастирима по свим српским земљама. А њих има као звијезда на небу. Сви наши манастири, од Светог Саве па до данас се везују за Хиландар. Хиландар им је идеал, наравно недостижни идеал”, нагласио је Митрополит Јоаникије.
Објаснио је да се духовно зрачење Хиландара продужава и још оснажује преко наших манастира – преко Високих Дечана, преко Пећке Патријаршије, преко Острога, Ковиља, фрушкогорских манастира…
“Интересантно, Цетињски манастир је имао стално културне и духовне везе са Светом Гором и Хиландаром. Свети Василије острошки је одрастао и духовно се подигао у манастиру Завали, Тврдошу и упознао се са духовношћу осталих манастира. Сви ти манастири су у том времену имали живе везе са Хиландаром и са манастиром Светога Павла на Светој Гори који је такође тада био српски манастир”, рекао је он.
Митрополит Јоаникије је нагласио да је обновитељ наше Патријаршије такође био Светогорац – Свети Макарије Соколовић.
“И сви ти епископи који су долазили на трон жичких епископа, касније пећких патријараха били су Савиног духа. Али и многи други који су се васпитавали по манастирима по српским земљама су такође били Савиног духа, као што је био патријарх Јефрем, као патријарх Пајсије Јањевац, па и наш светопочивши патријарх Павле, који такође свијетли своме роду као нови Свети Сава”, објаснио је Владика Јоаникије.
Владика је истакао да је Свети Василије, прије него што је постао архијереј, боравио око годину дана у Хиландару.
“Али пошто је већ био потпуно наредан да поцрпи са тог извора и да се оснажи духом светогорских подвижника – Савиних наследника, вратио се своме отачаству као нови Свети Сава. Заиста је Светога Василија наш народ после спаљивања моштију Светог Саве доживио као новога Светог Саву. И ако се ико може упоредити у нашем роду са Светим Савом, то може само Свети Василије Острошки”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Светосавску бесједу одржао је проф. др Душан Крцуновић.
Он је, између осталог, рекао да светосавска култура припада амбијенту медитеранске Европе у којој се живот увијек одвијао између копна и мора.
“Као и живот Светога Саве који је волио море о чему су писали многи, чак и страни аутори као велики византолог Димитрије Оболенски. Нарочито је изгледа волио овај дио мора с којег је и почела државна и духовно-културна историја српскога народа”, казао је Крцуновић.
У умјетничком дијелу програма наступили су мјешовити и дјечји хор при тиватском храму Светог Саве под управом Иване Комненовић, рецитатори Сава Петровић и Андријанс Дојкић и етно-гупа “Невесиње”.
Као и на претходним светосавским академијама, и вечерас су вјерници прикупљали прилоге за фонд предстојатеља Украјинске православне цркве Митрополита кијевског Онуфрија.
Радосав Рајо Војиновић
.
